Novi britanski premijer Boris Džonson dva puta je boravio u Srbiji – kao novinar 1999. godine i u zvaničnoj poseti 2016. godine, u vreme kada je u vladi Tereze Mej bio ministar spoljnih poslova. Prvi dolazak među Srbe iskoristio je da kritikuje NATO zbog bombardovanja SRJ 1999, a drugi da, nakon sastanaka sa srpskim zvaničnicima, promoviše svoju knjigu.
Džonson o bombardovanju
Krajem devedestih Džonson je bio dopisnik „Dejli telegrafa“ iz Beograda i sa Kosova. Njegove tekstove sada nije moguće pronaći na internetu, tek poneki deo, ali uglavnom se navodi da je Džonson bio protivnik bombradovanja i jedan od retkih novinara sa zapada koji je oštro kritikovao NATO.
„Ajriš tajms“ piše da je Džonson u svojim tekstovima dokumentovao civilne žrtve NATO-a, uključujući smrt trogodišnje Milice Rakić koju je 17. aprila 1999. u Batajnici ubio geler bombe dok je sedela na noši. List je preneo i deo teksta koji je Džonson tada napisao.
– Naravno, nije bilo namerno. Ali može se reći da je bilo namerno da je NATO ispalio bombe sa 15.000 stopa (oko 4,500 metara) svestan da će civili biti ubijeni. Razlog zašto tako visoko lete je taj da se ovaj rat zasniva na moralnoj računici koja kaže da životi jugoslovenskih ili albanskih civila vrede mnogo manje od života savezničkih vojnika i avijatičara – naveo je Džonson.
Srbiju je kasnije često koristio kao primer, u vreme kada je kritikovao odluku Velike Britanije da podrži invaziju na Irak u martu 2003. godine.
– Video sam uništene živote i porodice uništene bombardovanjem, i video sam civile koji žale za svojim najbližima koje je ubio NATO. Svi smo videli rezultate tragičnih grešaka Pentagona – rekao je Džonson na debati u parlamentu Velike Britanije 2003. godine.
Takođe, Džonson je januaru 2014. godine dobio pohvalu od Skupštine dijaspore Srbije nakon članka objavljenog u „Dejli Telegrafu“, u kojem je pisao da Srbija nije kriva za izbijanje Prvog svetskog rata.
Druga poseta i skandal
Drugi dolazak u Beograd dogodio se u novembru 2016. godine.
– Fascinantno je videti koliko se zemlja promenila. Bio sam ovde pre 17 godina. Srbija je postigla ogroman ekonomski uspeh i politički ste napredovali – rekao je Džonson u novembru 2016. nakon sastanka sa srpskim predsednikom, tada premijerom, Aleksandrom Vučićem.
Tokom posete, Džonson i Vučić položili su cveće na groblju Komonvelta u Beogradu, ali jedan drugi detalj obeležio je Džonsonove dane u srpskoj prestonici – promocija njegove knjige.
Naime, drugog dana posete Džonson je u knjižari „Geca Kon“ u centru Beograda predstavio svoju knjigu „Faktor Čerčil – kako je jedan čovek stvorio istoriju“. Laburisti su bili toliko besni da su čak tražili pokretanje istrage protiv Džonsona.
– Odgovornost Borisa Džonsona je da vodi Ministarstvo spoljnih poslova, a ne da utabava put za bolju prodaju svojih knjiga – rekao je tada ministar laburističke vlade u senci Endrju Gvajn.
Kakva se prašina podigla zbog promocije knjige govori i saopštenje Forin ofisa u kojem je taj potez pravdan tvrdnjom da Džonson nije znao da će biti dočekan na taj način.
Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije navelo je da su Džonson i njegovi asistenti izričito zamolili da poseta knjižari ne bude u znaku njegove knjige o Čerčilu, te da je šef diplomatije bio „poprilično postiđen“ kada je video da su u knjižari postupili potpuno suprotno.
– Gospodin Džonson je iz pristojnosti potpisao nekoliko kopija knjige i razgovarao sa par ljudi o tome, ali nikada nije pokušao da privatne interese stavi ispred tog putovanja. Misliti da je promovisao svoju knjigu u Beogradu bilo bi potpuno pogrešno – rekao je izvor iz Džonsonovog tima „Gardijanu“.
Oglasila se i portparolka britanskog Forin ofisa.
– Boris Džonson je pozvan da bude gost u najstarijoj knjižari u Beogradu kako bi govorio o slobodi i pravima medija. Knjižara je odlučila da mu ukaže čast tako što će na svojim policama istaći njegove knjige – rekla je portparolka.
