Udruženje „Jadovno 1941.“ iz Banja Luke pokrenulo je incijativu da se na dostojan način obeleži mesto stradanja 6.500 od 10.000 Srba ubijenih tokom Drugog svetskog rata u koncentracionom logoru Zemun, mnogo poznatijem kao Staro Sajmište. Reč je o logoru koji je bio pod kontrolom Nezavisne države Hrvatske i u kome su mahom dovoženi ili ubijani Jevreji i Romi.
Dušan J. Bastašić, predsednik Udruženja „Jadovno 1941“, kaže za „Vesti“ da će 11. maja u podne, ispred spomenika svim žrtvama ovog logora u saradnji sa Udruženjem Kozarčana u Beogradu biti održan molitveni skup posvećen za najmanje 6.500 ubijenih Srba sa Kozare i Potkozarja, koji su u ovom logoru stradali u periodu od 1942. do 1945.
Putevi smrti
– Unutar granica NDH, u Zemunu, pod nemačkom upravom, oktobra 1941. formiran je Judenlager Semlin – Jevrejski logor Zemun, u kome su do maja 1942. logorisani, a onda u kamionima zvanim dušegupke ubijani Jevreji. Ali, od 5. maja 1942. logor menja naziv u Anhaltelager Semlin – Prihvatni logor Zemun i tada počinju da pristižu kompozicije takozvanih marvenih vagona iz Jasenovca. Nacisti, koji su po dogovoru sa vlastima NDH očekivali radnu snagu za svoje fabrike u Norveškoj i Nemačkoj, neke od kompozicija vagona punih izmučene dece i žena sa Kozare i potkozarskih sela odmah vraćaju za Jasenovac, gde ih ustaše prosleđuju skelom preko Save na likvidaciju u Donju Gradinu. Oni koji ostaju u logoru Zemun bivaju izloženi gladi, mučenju i umiranju od bolesti – kaže Bastašić.
On objašnjava da su od oko 10.000 pobijenih Srba u ovom logoru najmanje 6.500 žrtava bile sa Kozare, iz Dubice, Međeđe i drugih potkozarskih sela.
Istina pod ključem
– Uglavnom je reč o ženama i deci – naglašava Bastasić i precizira da su mrtvi konjskim zapregama zatim prevoženi na zemunsko groblje na Gardošu i tu zakopavani u dvadesetak masovnih grobnica. Po završetku rata, sva tela su eshumirala, a zatim bez identifikacije nanovo sahranjena u zajedničku grobnicu na jevrejskom delu groblja u Zemunu. Ni danas, 77 godine od početka pokolja Srba na Sajmištu, malo ljudi uopšte zna za ovo mesto, a samim tim tu nikada nisu bila organizovana ni molitvena ni komemorativna okupljanja. Pozivamo potomke žrtava i njihove sunarodnike da nam se pridruže da pokažemo da ih nismo zaboravili – kaže na kraju Bastašić.
Stradalo 19.000 ljudi
Prema istraživanju dr Milana Koljanin, u periodu 1941-1944. u logoru Zemun smrt je našlo više od 19.000 ljudi.
– Od tog broja, oko 10.500 su bili Srbi, od kojih njih oko 6.500 sa Kozare i Potkozarja, pohapšeni tokom kozaračke ofanzive, sprovedeni u Staru Gradišku i Jasenovac, a odatle transportovani u logor Zemun.
Posle rata, žrtve na Gardošu su ekshumirane a njihova tela bez identifikacije, položena u zajedničku grobnicu na jevrejskom delu groblja. U zapisniku sa ekhumacije, kao najčešći uzrok smrti, navodi se udarac tvrdim predmetom u glavu žrtve – kaže Dušan Bastašić.
