Zoltan Dani, penzionisani pukovnik protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije koji je komandovao jedinicom Vojske Jugoslavije koja je u noći 27. marta 1999. godine srušila avion F-117A, rekao je u Novom danu da je reč o tipu aviona „manje radarske uočljivosti“ i da je najvažnije na vreme ga otkriti.
Četvrtog dana od početka NATO intervencije desio se događaj koji je u velikoj meri srušio mit o neoborivom američkom „nevidljivom“ lovcu bombarderu F-117A. Ceo svet je čuo za malo selo u Sremu zvano Buđanovci u kojem se srušio ovaj avion.
Dani podseća da je Vojska imala informacije da će bombardovanja svakako biti i da je bilo samo pitanje dana kad će se to dogoditi.
– To je jedna velika greška što su učinili. Velika nepravda prema ovom narodu, prema ovoj zemlji. Ničim nismo to zaslužili, ni na koji način to nije smelo da se desi. Evo i sada, ljudi koji su značajni bili u to vreme, sada kažu sasvim drugačije, da je to bila velika greška – kaže on.
Kaže da se očekivalo da će NATO koristiti najsavremenije naoružanje, pa i avion „manje radarske uočljivosti“ kakav je bio F-117.
– Ali oni su gurali da je avion F-117 nevidljiv, to je bio epitet tom avionu koji je trebao da nam „zatvori oči“ – navodi Dani.
Objašnjava da je bitno obučiti tim koji radi na otkrivanju ciljeva, kao i da postoje simulatori koji se prikopčavaju na raketni sistem.
– Mi smo imali tu sreću da smo ceo februar 1999. uvežbavali po tom simulatoru – ističe penzionisani pukovnik.
Zoltan Dani priča da su u periodu od 24. do 27. marta bili razmešteni u reonu Šimanovci u „režimu ćutanja“.
– Mi smo trebali da budemo neko ko će da iznenadi neprijatelja. Mi smo imali samo zadatak da zamaskiramo naš položaj, da se ništa ne vidi i onda 27. marta dolazi naređenje za pripravnost 1. Dobili smo naređenje da uključimo osmatrački radar, da vidimo kakvih ciljeva ima oko nas – priča on.
Dodaje da se pojavilo „četiri, pet ciljeva“ i da je izvestio da jedan od njih ide prema „zoni uništenja“.
– Tražio sam odobrenje da na taj cilj izvršimo borbeno dejstvo, dobili smo odobrenje i onda je ostalo samo da ga pratimo i pustimo u zonu sigurnog lansiranja odakle praktično ne može da pobegne. Tu je jako malo vremena, brzo mora da se radi, naša sreća i uspeh je to što su jako dobri bili operatori ručnog praćenja – Dragan Matić, Dejan Tiosavljević i Senad Muminović koji je kao oficir za vođenje stisnuo dugme – navodi Dani.
On objašnjava da osmatrački radar metarskog opsega, kakav je bio tada, lakše otkriva avione tzv. stealth tehnologije, a da bi za centimetarski opseg on trebao da bude nevidljiv.
– Nišanski radar je nama centimetarski opseg, ali kad već dođe do 15 kilometara daljine on će najverovatnije da se vidi jer je ipak od metala – naglašava Dani.
Dodaje da je F-117 oblika dijamanta i da se elektromagnetno zračenje odbija na razne strane, a najmanje se vraća u prijemnik.
– To znači da će prijemnik da primi jako malo signala. Pored toga je njegova površina presvučena nekakvim plastičnim ili plastificiranim materijalima koji su debljine između 1,5 i 1,7 milimetara. U toj materiji ima 27 slojeva na nekom molekularnom nivou koji imaju zadatak da upijaju elektromagnetnu energiju – navodi on.
Dani ističe da avion tog tipa ima manje manevarske mogućnosti i nema veliku brzinu, kao i da leti najčešće na visini od 5 do 10 kilometara.
– To je za nas idealna visina, praktično je za nas idealan cilj. Samo ga treba na vreme otkriti – zaključio je Zoltan Dani.
