Kosovski premijer Ramuš Haradinaj ima starog-novog “staratelja”, koji mu u njegovoj osionoj politici drži leđa, a po potrebi i pruža zaštitu. Reč je o Velikoj Britaniji, čija uloga na Kosovu možda nije toliko eksponirana kao, na primer, američka, ali koja itekako sarađuje čak ne toliko ni sa kosovskom vladom, koliko sa pojedincima iz aktuelne vlasti.
Otuda ova zemlja nema ni previše kritičan stav po pitanju taksi koje je Priština uvela na robu sa Srbijom, tek ponekad se oglasi kada je reč rešenju kosovskog problema, i prilično na stvari gleda iz prikrajka. To je, međutim, samo naizgled.
To za “Blic” potvrđuje i izvor iz diplomatskih krugova, koji ukazuje na saradnju prištinskih vlasti i britanske diplomatije koja je, čini se, jedna od retkih koja se još koliko-toliko uzda u Haradinaja, pre nego u ostale prištinske lidere.
“Blicov” izvor potvrđuje ove veze, ali navodi i da Britanci ne žele brzo rešenje kosovskog problema, “a naročito ne ovakvo sa razgraničenjem i da oni ne vode glavnu reč”.
– Imaju u blaži stav kada je reč o taksama, i ne odgovara im da se brzo nastavi dijalog. Razlog tome je i njihova situacija kada je reč o Bregzitu, trude se da eliminišu ili, koliko je moguće, umanje ruski uticaj na ovim prostorima, a povećaju svoj i nametnu se kao velika sila s obzirom na to da izlaze iz EU – priča naš izvor, uz opasku da bi sve to postigli, “igraju na svim frontovima”.
Jedan od njih je upravo saradnja sa Haradinajem. Ona možda i nije toliko očigledna i direktna, ali je vrlo “živa”. Kako je „Blic“ ranije pisao, veza za tu saradnju je Ardijan Đini, koji je Haradinajev zamenik u njegovoj partiji Alijansa za budućnost Kosova (AAK). Đini je, inače, i britanski državljanin.
On je domaćoj javnosti manje poznat, ali ne i sasvim anoniman, imajući u vidu pretnje koje je izrekao nakon Haradinajevog hapšenja u Francuskoj po poternici Srbije. On je tada vrlo ozbiljno pretio kosovskim Srbima da bi im bezbednost mogla biti ugrožena.
Kao i Velika Britanija, i Haradinaj ima čvrst stav kada je reč o razgraničenju, odnosno o eventualnoj korekciji granica između Beograda i Prištine. Naravno, sasvim je jasno da oni to ne rade iz ljubavi prema aktuelnom kosovskom premijeru, već u zavisnosti od sopstvenih interesa, od kojih je jedan jačanje britanskog, a minimalizacija ruskog na ovom delu Balkana.
To je, manje-više rečeno i pre nekoliko meseci u izveštaju sa sednice britanskog Komiteta za spoljne poslove, čiji je povod bio Zapadni Balkan. U tom dokumentu navedeno je da je Rusija spremna da uradi šta god može da destabilizuje Zapadni Balkan, da ga je EU zapostavila, i da su to iskoristili spoljni akteri poput Rusije, Kine i Turske, koji su popunili nastalu prazninu.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče rekao da postoji prikrivena podrška taksama na KiM od strane jedne evropske države, ne precizirajući o kome je reč, pa se moglo pomisliti da je baš o Britaniji reč.
To isto juče je rekao i srpski šeg diplomatije Ivica Dačić, istakavši da “neke zemlje Evrope podstiču Ramuša Haradinaja da ne ukida takse jer im ne odgovara postizanje sporazuma, jer neće promenu granica Kosova”.
