Savezni premijer Entoni Albaneze nagovestio je da će treća faza smanjenja poreza na dohodak biti proširena i da će biti u korist onih sa nižim primanjima, a ne Australijanaca koji zarađuju najviše.
Naime, Laburistička partija je tokom predizborne kampanje i nakon izbora obećala da neće menjati ništa u vezi treće faze smanjenja porez, koji je izglasan još u vreme koalicione vlade.
U ovoj fazi je predviđeno da se ukine poreska stopa od 37 odsto na primanja od 120.000 do 180.000 dolara godišnje i da se stopa od 30 odsto od jula primeni na sva primanja od 45.000 do 200.000 dolara. Tek preko ovog iznosa plaćao bi se porez u iznosu od 45 odsto, koji je sada važio za primanja preko 180.000 dolara.
Međutim, u ponedeljak je radio stanica 2GB izvestila da će vlada umesto toga ipak uneti određene promene i zadržati trenutnu poresku stopu od 45 odsto i za zarade između 180.000 i 200.000 dolara.
To bi moglo da dovede do podizanje neoporezivog praga prihoda, koji važi za sve poreske obveznike, a već godinama iznosi 18.200 dolara. Nezavisni ekonomista Kris Ričardson sugerisao je da bi taj prag sada mogao da se poveća na 19.500 dolara, korišćenjem novca koji će se uštedeti smanjivanjem gornje granice poreskih olakšica na 180.000 dolara.
Tako bi se, prema njegovim rečima, omogućilo sveobuhvatno smanjenje poreza od 247 dolara godišnje, pre svega za ljude s nižim zaradama.
Portparol vlade je u ponedeljak insistirao na tome da se stav vlade nije promenio, ali nije isključio mogućnost promene.
S druge strane, Ričardson je ujedno rekao da bi primena stope od 30 odsto za prihode do 180.000 dolara i stope od 37 odsto na prihode između 180.000 i 200.000 dolara „uštedela“ 1,5 milijardi dolara godišnje.
To bi omogućilo vladi da poveća LITO (umanjenje poreza za osobe s najmanjim prihodima) sa 700 dolara na 850 dolara za sve koji imaju prihode do 50.000 dolara.
– S tačke gledišta učešća radne snage, smanjenje najveće marginalne stope imaće minimalan uticaj, jer ti radnici uglavnom već rade puno radno vreme. Međutim, podizanje neoporezivog praga snižava granične poreske stope radnika sa niskim primanjima i radnika sa skraćenim radnim vremenom, povećavajući prihod od dodatnih sati rada – istakla je dr Anđela Džekson, vodeći ekonomista u Impact Economics-u.
Ujedno je naglasila da je i dalje zabrinuta da bi realizacija treće faze smanjenja poreza na dohodak doprinela inflaciji, ali da će to biti „donekle ublaženo“, ukoliko se više ljudi podstakne na rad.
Stiv Hamilton, docent ekonomije na Univerzitetu Džordž Vašington, smatra da bi vlada trebalo da zadrži poresku stopu od 37 odsto za ljude koji zarađuju između 120.000 i 180.000 dolara godišnje.
– To je deo treće faze koji nikada nije imao smisla. To stvara ogroman jaz između stopa od 30 i 45 odsto na granici od 200.000 dolara i donosi zaista ogromne poreske olakšice za mali broj ljudi – istakao je Hamilton.
Prema mišljenju Bena Filipsa, vanrednog profesora na ANU Centru za društvena istraživanja i metode, smanjenje poreza deluje protiv zacrtanog smera monetarne politike, dajući više novca uglavnom porodicama sa srednjim i višim prihodima.
– Radije bih da vidim istinski napor da poboljšamo naš sistem socijalne zaštite za one kojima je i sada i uvek potrebna podrška – naglasio je Filips.
Generalno se ne očekuje da će primaoci socijalne pomoći imati koristi od promene praga oporezivanja, jer oni uglavnom ne plaćaju porez.
Oprečni stavovi opozicije
Blagajnik u senci, liberal Angus Tejlor rekao je da bi svaka promena već usvojenih zakonskih smanjenja poreza bila „apsolutna izdaja poverenja“ koje su Australijanci dali sadašnjoj vladi.
S druge strane, vršilac dužnosti lidera Zelenih Merin Faruki je u ponedeljak pisala saveznom blagajniku Džimu Čalmersu da ponovi pozive za odustajanje od dodatnih smanjenja poreza, ističući rezultate analize nezavisne parlamentarne kancelarije za budžet, koji pokazuju da bi tri četvrtine beneficija zapravo pripalo onoj petini građana koji najviše zarađuju.
