Srbiji bi do 2030. mogla biti otvorena vrata za članstvo u Evropskoj uniji, ako bi sprovela još dosta preostalih evropskih reformi i uz obostranu korist uredila odnose s Prištinom, a to znači da se članice Unije osvedoče da Beograd to zaista želi i radi, što zasad nije slučaj.
To su agenciji Beta u Briselu rekli zvaničnici EU upućeni u pregovore o članstvu sa Srbijom i nastojanja Unije i SAD da se, naglasili su, „bezuslovno prekinu sve krize i zaoštravanja i da se kroz dijalog Beograd-Priština dođe do prihvatljive i jasno ostvarive normalizacije odnosa, jer jedino to otvara put ka Evropskoj uniji“.
Na opasku da su srpske vlasti postavile „crvene linije“ za pregovore o evropskom, odnosno nemačko-francuskom predlogu za sporazum Beograd-Priština, dok kosovski premijer i dalje odlučno odbija da primeni potpisani sporazum o Zajednici srpskih opština (ZSO), funkcioneri u Briselu su uzvratili pitanjem „Kuda bi u današnjoj geopolitičkoj situaciji Srbija i Kosovo uopšte mogli da idu?“.
Na pitanje da li to znači da EU i SAD traže da se uporedo utvrdi kako sprovesti sporazum o ZSO i ujedno pregovara o „evropskom, nemačko-francuskom planu“, odgovor je glasio da obe strane moraju da dokažu da je kraj svakom zaoštravanju na Kosovu i da „hitno krene u suštinsku obnovu dijaloga“.
Kroz dijalog bi rešavanjem jednog po jednog pitanja trebalo da se Beograd i Priština približe sveobuhvatnom rešenju za uređenje odnosa, „uz sprovođenje svega dosad dogovorenog“.
To znači da se odmah krene u sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština, jer je to uslov svih uslova zato što je međunarodno utanačen sporazum, prihvaćen u kosovskoj skupštini, i garantovan i od EU, kazali su upućeni zvaničnici u Briselu.
Ako to ne bi bio slučaj, došlo bi do novih kriza, zaoštravanja i nasilja „u kojem su dosad stradavali i srpski civili i kosovski policajci“, EU i SAD bi uskratile svaku podršku, investitori bi bili potpuno obeshrabreni i nad regionom bi se nadvila mračna budućnost.
Visoki predstavnik EU Žosep Borelj je predočio da bi konačni dogovor Srbije i Kosova „doneo opipljive koristi obema stranama“, a sagovornici u Briselu su objasnili da to „najpre znači veliku stabilnost i za Srbiju i za Kosovo, put ka priključivanju Uniji, veće evropske i američke investicije, bolji život za ljude“.
Funkcioneri upućeni u nastojanja EU i SAD da se hitno obnovi dijalog i krene u pregovore o sveobuhvatnom rešenju odnosa Beograd-Priština, preneli su da Brisel i dalje očekuje odgovore i opipljive predloge dve strane, tako da zasad još nema izgleda za susret na najvišoj ravni dijaloga – srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
