„Neka vam od Božića sve krene nabolje, da imate za sve snage i volje, da vam sreća i zdravlje budu kao najlepši san, a mi vam želimo sve najlepše za taj dan. Sve što je lepo i što se srećom zove neka vas prati od godine nove, a sve što je ružno i brigu stvara neka vam odnese godina stara. Nije ni svaka godina ista, niti svaka zvezda istim sjajem blista, naša je želja da po Božjoj volji vama dođu dani sve bolji i bolji. Najlepše želje vama i vašim porodicama: Ratka Zonjić, Vera Aleksić, Anonimni sveštenik SPC u Australiji i Rajka Tarlać“, poruka je humane družine iz daleke Australije za nevoljnike na koje su mislili i uputili im donaciju od ukupno 2.000 dolara, kao što smo već zabeležili.
Od navedene sume, po 200 dolara namenili su za: Doris Bošnjaković iz Užica, Bajru Suljević iz Novog Pazara, Aleksandra Smukova iz Dobrinaca kod Rume, Moniku Terzić iz Beograda i Živku Stanojević iz Surčina.
Po 300 dolara je izdvojeno za porodicu Zarić iz Trnjaka kod Bijeljine i porodicu Pap iz Mužlje kod Zrenjanina, a 400 dolara za Vukomira Tomovića iz Novog Pazara.
Svi obradovani
Već smo zabeležili većinu uručenja priloga, a danas beležimo i preostala, iako su darovi stigli svima pred praznike i silno ih obradovali.
Ipak, kada smo prosledili dar od 300 dolara porodici Pap iz Mužlje kod Zrenjanina, saznali smo od glave porodice, 60-godišnjeg Janoša, koji pored teško mentalno zaostale ćerke Julijane, ima i trojicu sinova, od kojih su dvojica takođe psihički bolesnici, i za još jednu lepu vest.
– Platio sam dugove, račune, struju, kupio i polovnu kombinovanu mašinu za veš, kupio tri kubika drva, mojoj bolesnoj Zvezdani lekove i za dva meseca unapred… I to ne samo zahvaljujući donaciji divne Rajke Tarlać i njenih prijatelja, već i humanom gospodinu Stanojeviću, koji nam je na kućnu adresu poslao još 30.000 dinara. Jednostavno rečeno, izašli smo iz teške krize i ušli u Novu godinu puna srca, trpeze, na toplom, čak smo i malu jelku okitili i šta više čovek da poželi? Kad ste sirotinja, i kad nemate, svaka pomoć je kao dar sa neba, posebno u ovom periodu kada posla u nadnici i nema – rekao je radosno Janoš Pap, glava šestočlane porodice, dodavši:
– Znam samo da ovim predivnim ljudima iz Australije, Nemačke i Srbije želim od Boga sve najbolje. Kao da nas je sam Gospod pogledao kroz njih. Zahvaljujemo im se bezbroj puta, želimo dobro zdravlje i svaku sreću. Ostaćemo njihovi večiti dužnici.
Borba za goli život
Ništa manje nisu se radovali ni Smukovi iz Dobrinaca kod Rume, kojima je prosleđen ne samo dar plemenite Rajke Tarlać i njenih prijatelja, nego i još 400 dolara njihovih dugogodišnjih dobročinitelja iz Melburna, Dijane i Silvane.
– Hvala svim našim dragim dobrotvorima iz Australije koji nas ne zaboravljaju ni za jedan praznik. Želimo im svu sreću. Mnogo nam znače njihova podrška i pomoć, posebno u našoj situaciji, koja nije nimalo sjajna, budući da svi imamo zdravstvenih problema. Suprug Duško je težak srčani bolesnik, naše bliznakinje obolele su od cerebralne paralize, Aca je slep, a i mene more neki problemi o kojima ne smem ni da razmišljam. Od njihovih darova prvo smo deci obezbedili sve što im treba, a ono što je preostalo iskoristili smo za lekove. Eto, takva je naša trenutna situacija, samo borba za goli život – iskreno će majka Aleksandra Smukov.
Aca brine za tatu
– Zaista ne volim da se žalim. Meni i Dušku je bitno samo da su deca dobro. Za Ivanu i Nikolinu, vreme stoji budući da su u potpunosti nesamostalne. Aca nam je svetla tačka, uprkos tome što je kao mali ostao bez oba oka zbog malignog tumora. Srećom i božjom milošću, ali i dobrim ljudima, izlečen je. Pohađa srednju Pravno-birotehničku školu i trudi da uprkos hendikepu, savlada sve prepreke. Da završi školu i zaposli se. Ipak i on je osetljiv, ne samo na Ivanu i Nikolinu, već i na oca Duška. Mnogo brine o njemu i strepi da mu se nešto ne dogodi. Trudi se da nas zaštiti na njegov način – kazala je Aleksandra Smukov, koja sa suprugom Duškom, živi samo od svog malog imanja.
Svesna svoje nevolje, ne žali što ne može sebi da posveti više vremena, kao druge žene. Kaže da ni u jednom trenutku nisu pomislili da svoje bliznakinje daju u neki dom, iako već i oni bolesni, guraju kroz život kako znaju i umeju.
