Nedelju dana nakon što mu je, prvi put u ovoj godini, uručena vredna donacija iz daleke Australije, ponovo se radovao usamljeni i polušlogirani starac Dušimir Vuksanović iz zabite Pačevine na padinama Golije. Ovoga puta pomoć nemoćnom Dušimiru stigla je sa sasvim drugog kraja sveta, iz dalekog Toronta u Kanadi, a obradovao ga je, prilogom od 200 kanadskih dolara, naš čitalac Nikola Pešić. U propratnom pismu, ovaj dobrotvor iz Toronta, poželeo je Dušimiru dobro zdravlje, dug život i svaku sreću u novoj 2021. godini.
– Hvala beskrajno Nikoli Pešiću iz Kanade, hvala mu što se setio nas starih, bolesnih i siromašnih, Bog neka ga čuva i podari mu sreću u životu. Uz donaciju iz Australije koju sam nedavno dobio, njegova pomoć omogućiće mi da lakše dočekam proleće i u narednim mesecima ne oskudevam u hrani, ogrevu i lekovima. Istina, da nije bilo pomoći dobrih ljudi, koji su uz mene već nekoliko godina, ne znam ni da li bi još bio u životu, jer nikoga svoga i nikakve prihode nemam. Čak me ni iz Centra za socijalni rad u Novom Pazaru nisu posetili deset godina – priča Dušimir i naglašava da ga čeka duga i neizvesna zima.
Dve donacije dobrih ljudi, iz Danske i Švajcarske, stigle su i na adresu Miloša Jovanovića, bolesnog ratnika sa Košara koji sa majkom Rosom, obolelom od karcinoma, i sestrom Marinom teško živi u zabitim selu Troštice u podnožju Golije. Milošu je 100 evra poslao anonimni donator iz Kopenhagena, a 50 franaka naša čitateljka Mirjana Milosavljević iz Lugana. Ovakav vid podrške mnogo znače ovom hrabrom ratniku sa Košara koji, nakon povratka sa Kosova, gde se braneći Srbiju teško razboleo. Punih 18 godina nije imao zdravstvenu knjižicu, niti je mogao da se leči. Tek nakon što su „Vesti“ pokrenule akciju pomoći, Miloš je sagradio novu kuću u kojoj teško živi zajedno sa bolesnom (karcinom) majkom Rosom i sestrom Marinom, zbog čega mu svaka donacija, kaže, život znači.
– Da mi dobrotvori sa raznih strana sveta nisu pomagali, ja bih verovatno gladovao, a pošto nisam mogao da se lečim, ko zna da li bih još bio u životu. Novčanu pomoć iz Danske i Švajcarske iskoristiću za kupovinu ogreva i namirnica. Nažalost, neću moći i da izmirim dug za struju – ističe Miloš i moli nas da svim dobrotvorima koji su mu pomogli, a posebno anonimnom donatoru iz Kopenhagena i Mirjani iz Lugana prenesemo njegovu neizmernu zahvalnost.
Nakon stipendije koju je nedavno dobio od dobrotvora O. V. iz Sidneja, radovao se i Stefan Pendić, đak pešak iz sela Đonlije na Goliji, a sada učenik drugog razreda Srednje tekstilno-tehničke škole u Novom Pazaru, a od prvog razreda osnove škole štićenik Humanitarnog mosta „Vesti“. Njega je sa 50 evra obradovao Mario Zafirović iz Linca u Austriji koji mu je u pismu sa novcem poslao i čestitku za Novu godinu uz „molbu“ da i dalje bude dobar đak.
Ništa bez dobrih ljudi
– Cela moja porodica živi od pomoći dobrih ljudi i da nije povremenih donacija iz naše dijaspore i stipendije koju dobijam iz Australije, ja ne bih mogao da se školujem. Meni, mom ocu Vladanu, majci Radi i bratu Srđanu svaki evro zlata je vredan, jer u zabitom selu na surovoj planini nemamo načina da ga zaradimo – žali se Stefan i šalje puno pozdrava i najlepšoj novogodišnjih želja donatoru iz Linca dobrotvoru O. V. iz Sidneja koji mu svakog meseca šalje vrednu stipendiju.
Nova godina bez struje?
Ratnik sa Košara Miloš Jovanović duguje za struju više od 300 evra, pa mu iz Elektrorasa prete isključenjem. Pošto nema novca da izmiri dug, može se desiti da sa majkom Rosom i sestrom Marinom novu godinu i Božić dočeka u mraku.
– Nadam se da će nam dobri ljudi pomoći da ipak ne ostanemo bez svetla, svaka pomoć nam je dragocena – poručuje Miloš.
Ukoliko neko od dobrih ljudi poželi da pomogne ovoj porodici, na bilo koji način, može se čuti sa njima putem telefona na broj: +381 65 474 54 33, naravno na usluzi je i Redakcija „Vesti“.
Još bez penzije
Sestra Miloša Jovanovića, Marina, ističe da još nisu uspeli da izdejstvuju invalidsku penziju.
– Miloš ima ozbiljne zdravstvene probleme. Zbog pretrpljenog straha, stresa, hormonalnih i metaboličkih poremećaja ugojio se previše, slabo spava i često se budi misleći da je negde na albanskoj granici. Nekad samo plače, a nekada je agresivan i ne možemo da ga obuzdamo. Na VMA su utvrdili da je totalni invalid, ali nažalost, invalidsku penziju još nismo uspeli da dobijemo, a ona bi nam mnogo značila – iskreno će Marina na kojoj je sav teret nege brata i majke.
