Kada smo poslednji put pisali o nevoljama samohrane majke Snežane Pantelić (45) iz sela Zarići kraj Kosjerića, budući da je kuburila sa ogrevom, jer nedovršena kuća, u kojoj živi sa ćerkom i bolesnim bratom, ne može da zadrži toplotu, nije mogla ni da nasluti kakav će odjek njena priča imati. Čim su i njeni plemeniti sugrađani sa stranica „Vesti“ saznali njenu molbu, nisu časili časa i pohitali su joj u pomoć. Obezbedili su im ogrev, za Nevenu garderobu, namirnice, ali nisu se zaustavili samo na tome. Uvidevši i sami u kakvim uslovima žive Snežana, Nevena i Spasoje Pantelić, odlučili su da odu i korak dalje, a to je da im obezbede nameštaj, dovedu vodu u kuću i osposobe kupatilo. Baš ono što je i najveća želja male i skromne Nevene kojoj je kupanje u koritu u poluhladnoj dnevnoj sobi izazivalo posebnu tugu.
„Verujte da me je sramota da tražim pomoć, ali kad se suze skotrljaju niz lice moje Nevene kada se kupa u koritu u poluhladnoj dnevnoj sobi, srce mi se stegne i hoće da pukne. Kaže mi: „Mama, hoće li uvek biti ovako, da se kupam u koritu dok ne porastem i odem odavde?“ To mi slomi srce na pola, koliko god se trudila da budem jaka zbog nje – rekla je tada Snežana za koju vreme kao da je stalo onog trenutka kad je ostala bez mlađeg brata, njenog velikog životnog oslonca.
Detinja tuga nije prošla neopaženo kod humanih Kosjerićana. Željko Jakovljević, čim je pročitao priču o njima, obišao ih je kako bi se i sam uverio u istinitost naše priče.
– Kada je Željko prvi put došao kod nas, ostao je bez teksta. Obišao je sve prostorije u našoj kući i ostao u čudu. Mene je bilo sramota da mu sve pokažem, jer vam se nisam požalila za sve ono što nam u kući ne valja, da ne bude kako kukam i očekujem da mi sve neko drugi reši. Bilo bi – ovoj nikad dosta. Željko je insistirao da vidi sve prostorije i zato je bio iznenađen kada je video kako živimo. Okupio je humane sugrađane i ubrzo su počele da nam se događaju stvari kao u snu – rekla je u dahu presrećna Snežana.
U nastavku razgovora, Snežana je podelila sa nama da su joj veliku podršku, pored humanih sugrađana, nezaobilazno pružili i zemljaci iz dijaspore.
– Još sam zatečena svime što nam se dogodilo u par nedelja. Doživeli smo to da nam okreče i urede sobu za Nevenu, da zamene grejač u bojleru, da će uskoro krenuti sa radovima za dovođenje vode, a bravar Tupajić nam je obećao i zamenu nekih prozora i brava na kući. Sve ono što mi nikad sami ne bismo mogli da uradimo. Vredne donacije su stizale i na moj tekući račun i to jedna od 20.000 dinara, ostale, po dve, tri, pet hiljada… Ukupno oko 60.000 dinara, koje ću pričuvati za ogrev, da se ne nađem ponovo u situaciji da ga nemam za ovu jesen i zimu – navodi Snežana i dodaje:
– Pored toga, čak su nam i ljudi iz MUP-a Kosjerić lično uručili 18.500 dinara koliko su skupili među sobom. Divna Marija Golubović iz Švajcarske nam je poslala 220 evra, Jovana Erčić iz Kanade 31.000 dinara, Jovan Živanović iz Nemačke 100 evra, a Jelena Lukić iz Švedske 50 evra. Od tih donacija kupiću vodokotlić, lavabo i još neke stvari da opremim kupatilo čim nam uvedu vodu. Koliko sam svima zahvalna ne može u reči da stane. Ne umem ni da pronađem prave reči kako bih opisala sve što mi leži na duši. Svakome ko je mislio na nas i pomogao nam na bilo koji način, želimo svu sreću ovog sveta. Daće Bog da im se dobro još boljim vrati. Hvala im po stotinu puta. Njihova dobrota menja naš život iz korena.
Raduju se poseti
– Već sam rekla da sam svima, ali baš svima podjednako zahvalna. Za nas nema velike ili male pomoći, sve su podjednako dragocene, ali moram da kažem da me je gospođa Marija Golubović iz Švajcarske posebno oduševila svojim obećanjem da će nam doći u posetu kada bude dolazila u otadžbinu. To nas mnogo raduje. Voleli bismo kad bi svi naši dobrotvori, mogli da dođu kod nas, da ih ugostimo, da ih zagrlimo i da im se lično zahvalimo za sve – kazala je Snežana.
Posebna zahvalnost
Snežana Pantelić nažalost nema zaposlenje, pa sa bratom Spasojem (50) i ćerkom Nevenom (9) živi samo od dečjeg dodatka i bratovljeve invalidske penzije koja mesečno iznosi oko 200 evra. Zato i ne čudi što joj je pomoć humanih ljudi tako dragocena. Ovom prilikom zahvaljujemo se svim dobročiniteljima i u ime „Vesti“ na ukazanom poverenju i kontinuiranoj podršci našim akcijama. Bez vas dragi čitaoci, vaše dobrote i solidarnosti, ovaj svet ne bi imao šansu.
Brine za ćerku
– Jedini razlog zbog koga se borim i zbog koje sam se i usudila da molim za pomoć, kao što znate, jeste moja Nevena, jedina svetla tačka u životu. Odličan je đak i mnogo sam ponosna na to, imajući u vidu koliko toga ne mogu da joj pružim. Skromna je i bude zadovoljna i najmanjom sitnicom što me čini ponosnom, a ponekad i slama srce. Mnogo se brinem za nju, čak i kad dobije kijavicu, ja sam pod stresom i strepim za nju – navodi Snežana.
