Nakon višemesečnih političkih tenzija, koalicione stranke u Nemačkoj postigle su dogovor sa ministrom odbrane Borisom Pistorijusom o novom zakonu o vojnoj službi. Prema dogovoru, svi muškarci sa navršenih 18 godina biće pozvani na regrutaciju. Ako se iz redova medicinski sposobnih kandidata ne prijavi dovoljan broj dobrovoljaca za vojnu službu, uvodi se sistem žreba koji će odlučiti ko će služiti u Bundesveru.
Ovim kompromisom odbacuje se ranije predloženi dvostruki sistem žrebanja koji je predviđao da se najpre nasumično određuje ko će ići na regrutaciju, a zatim među njima ko će biti pozvan u vojsku. Nova odluka znači obaveznu procenu sposobnosti za sve punoletne muškarce, bez prethodnog izbora.
Reč je o odgovoru na nedovoljan broj prijavljenih dobrovoljaca i zabrinutost zbog stanja ljudskih resursa u nemačkoj vojsci. Ministar Pistorijus, ranije skeptičan prema obaveznoj službi, popustio je pod pritiskom poslaničkih grupa i pristao na preciznije planiranje kadrova i sistematski pristup „truppenaufwuchs“-u, odnosno povećanju broja vojnika.
Još uvek se raspravlja o pojedinostima u vezi sa takozvanim „super-kratkoročnim vojnicima“ koji bi služili isključivo u logistici i čuvanju objekata, bez borbene obuke, što je izazvalo kritike opozicije, posebno Hrišćansko-demokratske unije, koja taj plan vidi kao pokušaj „ulepšavanja statistike“ o broju novouključenih vojnika.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Uvođenje regrutacije u jednoj od vodećih zemalja EU govori o promenjenom bezbednosnom ambijentu i rastućoj zabrinutosti zbog globalnih nestabilnosti. Nemačka se kao i druge zapadne sile, suočava s nužnošću redefinisanja odbrambe politike. Za zemlje poput Srbije, koje pomno prate evropske tokove, ovo može biti signal da Evropa možda zna nešto što mi još uvek ne znamo. Treba imati u vidu da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ranijim izjavama za medije pominjao kako se Evropa priprema za rat.
Piše: Nina Stojanović
