Spoljnopolitički analitičar Nenad Vasić navodi da je model saradnje nekadašnje Istočne i Zapadne Nemačke pominjan 2007. na pregovorima vođenim u Beču, ali nije dobio zeleno svetlo srpskog tima.
"Pregovarački tim Srbije odbacio je inicijativu Volfganga Išingera, tadašnjeg predstavnika EU na pregovorima Beograda i Prištine, ali nikada nisu obelodanjeni argumenti zbog kojih je doneta takva odluka", navodi Vasić za list "Danas".
On ocenjuje da je ta odluka Beograda bila primerena, s obzirom na činjenicu da je nakon Drugog svetskog rata bio na snazi bipolarni poredak, obeležen razlikama između bivšeg SSSR i SAD, što sada nije slučaj.
|
Vujačić: Iskustva Irske
Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD, ocenjuje da su svi navedeni primeri specifični, kao i situacija u odnosima Beograda i Prištine. Vujačić upozorava da nerešeni odnosi Palestinaca i Izraelaca, Kine i Tajvana, Kipra i turskog dela te zemlje traju godinama. "Ne treba zaboraviti da u odnosima Kine i Tajvana često dolazi do krize, jer Tajpeh želi da deklariše svoju nezavisnost. Kada je reč o Kipru, ta država je deo EU, ali turski deo ostrva priznala je samo Ankara, za razliku od Kosova. Primer dve Nemačke je specifičan, jer su te države bile pod teretom hladnoratovskih odnosa", smatra Vujačić. |
Kao drugi argument za neprihvatanje modela dve Nemačke, Vasić navodi činjenicu da su u tim državama živeli pripadnici istog naroda. Ipak, on ističe da tolerancija i mirno rešenje problema, koji su predstavljali okosnicu politike nekadašnjeg nemačkog kancelara Vilija Branta, predstavljaju dobar istorijski primer.
Kada je reč o odnosima Kine i Tajvana, Nenad Vasić naglašava da se glavna razlika u odnosu na situaciju na Kosovu ogleda u činjenici da Tajvan nije teritorija pod međunarodnim protektoratom.
"Model Kine i Tajvana nije prihvatljiv jer se ovde insistira na međunarodnom prisustvu, što je regulisano Rezolucijom 1244, ali Beograd svakako treba da teži intenziviranju legalne ekonomske saradnje s Prištinom, koja je pod imenom Unmik/Kosovo uključena u regionalne sporazume", tvrdi sagovornik "Danasa".
Vasić takođe ocenjuje da je primer podeljenog Kipra najrizičniji, iako ga političari u Beogradu neretko navode kao interesantan.
"Ako se Kipar posmatra kao jedinstvena država, to znači da Turska treba da se odrekne priznanja Republike Severni Kipar ukoliko želi da postane članica EU. Prema takvom scenariju, Srbija bi možda jednoga dana trebalo da prihvati otcepljenje Kosova kao svršen čin, ukoliko nezavisnost pokrajine prizna svih 27 članica Unije", kaže on.
Vasić smatra da bi kao moguće rešenje za budući status Kosova možda trebalo slediti primer „slobodne zemlje Bavarske“, jer ta nemačka pokrajina ima nezavisnu izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, ali ne i međunarodni pravni subjektivitet.
Prema njegovom mišljenju, takav model prihvatili bi i Albanci s Kosova, „budući da je list Koha ditore pre pet godina napisao afirmativni tekst o toj temi“.
