Više od četiri godine na strani Humanitarnog mosta beležimo nevolje koje pritiskaju nesrećnu i bolesnu penzionerku Radu Simić (55) iz Šapca, ali i svako dobročinstvo naših humanih zemljaka koji su joj zdušno pomagali sve to vreme da preživi.
Ova nesrećna žena radovala se svakoj donaciji koja joj je pomagala u najtežim trenucima.
Nažalost, zbog skromne penzije od samo 130 evra, Radi je pomoć plemenitih ljudi i dalje neophodna. Da podsetimo ova Šapčanka je pre više od 15 godina obolela od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe.
Zato joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomaku je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu. Karcinom se vraćao dva puta. Ima astmu i diskus herniju. Protekle godine je slomila nogu, koja do danas nije u potpunosti funkcionalna, a potom je jedva preživela i moždani udar zbog koga više nije u stanju da brine sama o sebi. Nemajući kud, Rada se obratila za pomoć i Fondaciji Budi human posredstvom koje su joj sugrađani pomagali i omogućili fizikalne terapije i lekove. Nažalost, zbog veoma male penzije često ne može da obezbedi kvalitetnu ishranu niti plati ženu koja joj pomaže oko najosnovnijih stvari, zbog čega joj je svaka pomoć i dalje dobrodošla.
U telefonskom razgovoru nesrećna Rada nam je rekla da je ona i korisnik narodne kuhinje, ali ne može da jede tu hranu koja je začinjena, pa jede paštetu i hleb i za doručak i za ručak i za večeru.
– Ženu koja se brine o meni plaćam mesečno 30.000 dinara, a za tuđu negu i pomoć dobijam 19.100 dinara. Osim toga socijalni stan plaćam 4.000 dinara mesečno. Kad se tome doda i moja skromna penzija jasno je da jedva sastavljam kraj s krajem, priča ova bolesna žena.
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu Radi Simić da njena svakodnevica bude bar malo manje tmurna, mogu je kontaktirati putem telefona na broj: +381 64 26 86 135. Adresa je: Kraljice Marije 2/1, 15.000 Šabac, Srbija. Takođe, možete izvršiti uplatu na njen žiro račun u Poštanskoj štedionici: 200-37445746-36. Naravno, kao i uvek, Redakcija „Vesti“ je na raspolaganju.
Sivilo i tuga
– Iskreno govoreći, moja jedina nada su dobri ljudi, znači mi nečije saosećanje i razumevanje. U ova moja četiri zida skoro da nema ništa. Ne znam ni sama kako dane provodim. Vrata nema ko da mi otvori i to je sve samo sivilo, kome se kraj ne nazire – kaže ova nesrećna žena.
