Lufthansin avion iz Minhena ka Rijadu naglo je preusmeren ka Kairu usred leta zbog bezbednosnih pretnji povezanih sa eskalacijom rata u Iranu, kako prenosi nemački medij WELT, a potvrdio je i izvršni direktor kompanije Karsten Špor. Ova diverzija predstavlja samo vrh ledenog brega krize u kojoj su desetine hiljada nemačkih turista zaglavljeni u Persijskom zalivu, dok savezna vlada organizuje hitne evakuacije, a avio-kompanije otkazuju hiljade letova iz straha od daljih napada.
Prema izveštajima WELT-a i drugih izvora, let je bio deo redovne linije, ali je kapetan, nakon konsultacija sa centralom u Frankfurtu, odlučio da skrene ka Egiptu, jer je aerodrom u Rijadu privremeno zatvoren zbog mogućih pretnji iz Irana. Situacija je eskalirala nakon što su SAD i Izrael započeli vazdušne napade na iranske ciljeve 28. februara, što je dovelo do zatvaranja ključnih aerodroma u Dubaiju, Abu Dabiju i Dohi, ostavljajući putnike u haosu. Procenjuje se da je oko 30.000 nemačkih putnika pogođeno, uključujući one na kruzerima poput Mein Schiff 4 i Mein Schiff 5, koji su usidreni i ne dozvoljavaju iskrcavanje zbog raketnih alarma i detonacija u blizini.
Nemačka vlada je pokrenula repatrijaciju sa prvim evakuacionim letovima koji su već sleteli u Frankfurt, ali kritike stižu sa svih strana – bavarski premijer Markus Seder optužio je Berlin da radi „premalo“ u ovoj krizi. Lufthansa je otkazala preko 3.400 letova i izbegava vazdušni prostor Irana, Iraka i drugih rizičnih zona, dok se privatni džetovi pojavljuju kao alternativa za one koji mogu da plate, kako izveštavaju globalni mediji. Egipat je podigao pripravnost na aerodromima u Kairu kako bi primio diverzije, ali haos se širi i na druge zemlje, sa desetinama otkazanih letova i hiljadama zaglavljenih putnika.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Srbija za sada nije suočena sa sličnim problemima prilikom evakuacije svojih građana iz regiona zahvaćenih ratom, zahvaljujući balansiranoj politici neutralnosti koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, što je omogućilo nesmetan protok letova i komunikaciju sa svim stranama. S obzirom na nepredvidiv razvoj događaja u zemljama Bliskog i Srednjeg istoka, moguće je da se i mi kao država nađemo pred izazovima repatrijacije, ako sukob eskalira dalje.
Piše: Nina Stojanović
