Mlađi muškarci širom sveta sve češće zagovaraju stav da žene treba da „slušaju muževe“ i budu manje samostalne, pokazuje globalna anketa kompanije Ipsos koja otkriva iznenađujući konzervativni zaokret unutar generacije Z. Prema istraživanju, čak 31% mladića veruje u tradicionalnu hijerarhiju u braku, što je više nego kod starijih generacija, a jedan od razloga vidi se u snažnom uticaju društvenih mreža i influensera poput Endrua Tejta.
Kako prenosi austrijski medij „Zeit im Bild“, pozivajući se na Ipsos-ovu studiju sprovedenu među više od 23.000 ispitanika u 29 zemalja, uključujući Nemačku, SAD, Veliku Britaniju i Indiju, muškarci rođeni između 1997. i 2012. godine pokazuju najkonzervativnije stavove o rodnim ulogama. Tako 33% ispitanih mladića smatra da muž treba da ima poslednju reč u važnim porodičnim odlukama, dok 24% veruje da može biti problem ako žena postane previše nezavisna. Ovi procenti su veći nego kod milenijalaca, generacije X ili bumera. Istraživanje takođe pokazuje da skoro trećina mladih muškaraca smatra da u vezi može nastati problem ako žena zarađuje više od partnera.
Prema rečima Roberta Grima iz Ipsosa, jedan od uzroka ovakvog trenda leži u algoritmima društvenih mreža koji često favorizuju radikalnije i provokativnije poruke, kakve promovišu pojedini influenseri koji propagiraju model takozvanog „alfa muškarca“. Zanimljivo je, međutim, da isti mladići često smatraju da je uspešna žena privlačnija, ali istovremeno očekuju i tradicionalnu potčinjenost u odnosu, što ukazuje na određenu kontradikciju u njihovim stavovima. Studija, objavljena povodom Međunarodnog dana žena, pokazuje i sve veći jaz u stavovima između muškaraca i žena unutar generacije Z, pri čemu mlade žene u većoj meri zadržavaju progresivnije poglede na rodne odnose.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovakav trend ne nastaje slučajno – radikalni feminizam, koji godinama kroz medije i društvene mreže ne promoviše ravnopravnost već često nipodaštava mušku ulogu i tradicionalnu porodicu, gura deo mladih muškaraca u suprotnu krajnost. U želji da se vrate tradicionalnim vrednostima, oni ih neretko prihvataju na iskrivljen i preteran način, pa umesto ravnoteže nastaje novi sukob polova. Kada društvo uporno nameće jednu krajnost, ne treba da čudi što deo mladih odgovara drugom, a cenu takve polarizacije na kraju plaćaju i muškarci i žene, ali i porodica kao temelj zdravog društva.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
