Kros RTS-a, za učenike srpskih dopunskih škola ove godine održan je i u Berlinu. Nastavnice Marija Aleksić i Mirjana Stefanović veoma su se potrudile da organizacija bude besprekorna, jedan od roditelja, Mladen Mišković je donirao majice, a potpredsednica roditeljskog saveta Tamara Arsović izdejstvovala je da se kros održi na stadionu FK Vilmersdorf 1911, koji je u centralnom delu zapadnog Berlina svima bio pristupačan.
Brojne srpske porodice sa decom školskog uzrasta okupile su se na ovom stadionu, Svi su uživali u nadmetanju mališana u trkama na 50 i 100 metara, bodrili učesnike i navijali. Za celu manifestaciju bilo je, nažalost, samo sat i po vremena na raspolaganju, pa i učesnici i njihovi roditelji žale što druženje nije moglo duže da potraje.
Strahinja Stamenković je sa suprugom Minjom prvo bodrio ćerkicu Ninu koja je nastupila u najmlađoj kategoriji do pet godina.
– Nina je prohodala sa deset meseci, sada već ima godinu i po dana, videli ste kako trči. Nije bilo nikakvih priprema, ona je i inače veoma aktivna. Uglavnom prati starijeg brata Matiju. U Berlinu smo od oktobra 2013. godine. Dolazimo iz Odžaka. Ja sam zubni tehničar, a supruga je medicinska sestra – kaže nam Strahinja.
Sin Matija je još dodao:
– Imam sedam godina i nisam loše prošao danas na krosu. Zauzeo sam peto mesto. Nisam se baš pripremao, osim što sam malo igrao fudbal.
Aleksandar Vukanac je takođe učestvovao.
– Imam deset godina i po mom mišljenju danas sam dobro prošao. Zauzeo sam četvrto mesto. Treniram fudbal u klubu BSV i to mi je sigurno pomoglo da postignem malo bolji uspeh.
Njegova sestra, Teodora nažalost nije mogla da učestvuje.
– Nisam uopšte trčala, zbog povrede, u stvari boli me noga. Inače, treniram odbojku.
Njihov otac, Vladimir Vukanac, ipak je zadovoljan kako je protekao ovaj dan okupljanja i nadmetanja.
– Malo smo pomagali oko organizacije. U Berlinu smo već četiri godine. Došli smo iz Rume. Ja sam programer, a supruga Gordana je zubni tehničar. Lepo nam je što možemo da se okupljamo u srpskoj školi, pogotovo kada su ovakvi sportski događaji u pitanju.
Vida Pavlović je ponosna na svoj rezultat, iako nije među prve tri takmičarke u svojoj starosnoj grupi.
– Idem u prvi razred i u nemačkoj i u srpskoj školi, danas sam zauzela četvrto mesto i zadovoljna sam, jer sam se vrlo malo pripremala.
Njena mama, Sanja Pavlović, ima samo reči hvale za ovaj vid okupljanja.
– U Berlinu sam 22 godine, po zanimanju sam molekularni biolog i radim u jednoj farmaceutskoj kući, mada sam se ranije bavila i istraživačkim radom na klinici Šarite. Došla sam iz Beograda. Na današnjem krosu bilo je sjajno, odlično smo se provele, ali starija ćerka Ana nažalost nije mogla da dođe. Sledeće godine sigurno dolazimo u punom sastavu. Imam puno kolega sa naših prostora, još od dolaska u Berlin i intenzivno se družimo. Vida pohađa nastavu srpske dopunske škole koja se održava pri Crkvi Sveti Sava na Vedingu.
Nikola Zelenović, trenira fudbal, ali smatra da za taj sport nisu važni samo brzina i kondicija, a o ovom takmičenju kaže:
– Takmičio sam se u grupi, 9, 10 i 11 godina i zauzeo sam predzadnje mesto. Nisam se ni pripremao, ali redovno treniram fudbal, u FK Špandau 06.
Tomo krenuo u srpsku školu
Tomo Imai Nedeljković je jedan od brojnih učesnika krosa i pokušava da analizira svoj rezultat.
– Imam sedam godina i danas sam trčao onako, više prosečno. Nisam se baš pripremao za kros.
Njegov tata Slađan Nedeljković ipak je zadovoljan, pre svega što se sa suprugom i sinom sve više uključuje u život srpske zajednice u Berlinu.
– Ja sam u Berlinu 18 godina. Još 1982. sam sa 12 godina sa roditeljima, prvo otišao u Švajcarsku. Rođen sam u Zemunu, ali moji roditelji potiču iz okoline Vranja gde sam i išao u osnovnu školu. Tamo svako leto odlazimo na odmor. Supruga je iz Japana i zove Misuki Imai. Bavim se raznim poslovima, u Švajcarskoj sam radio kao tehnički crtač kod jednog arhitekte. Zatim sam završio Likovnu akademiju čime se i danas bavim, ali radim i druge poslove. Supruga Misuki je prevodilac i profesor japanskog jezika. Nemamo mnogo vremena za druženja sa našim ljudima, ali Tomo je nedavno krenuo u srpsku školu, pa smo na dobrom putu da proširimo krug prijatelja iz Srbije.
Košarkašica prva na cilju
Jedna od pobednica je i Elena Petković.
– Imam dvanaest godina i u trci sa vršnjakinjama, osvojila sam prvo mesto. Nisam se nešto specijalno pripremala, ali treniram košarku tri puta nedeljno. Uskoro ću na raspust, a sa roditeljima i bratom, svake godine odlazim u Srbiju i u Grčku.
Folklor umesto treninga
Lana Trpka je nedavno dobila nagradu na konkursu „Dani ćirilice“. Priznanje je osvojila za izradu lutaka u slovačkoj narodnoj nošnji, a ni u sportu nije ništa manje uspešna.
– Osvojila sam danas treće mesto u kategoriji 12, 13, i 14 godina. Pripremala sam se za kros trčanjem, ali i na probama folklora na kojima sam redovno prisutna. Tamo takođe može da se stekne dobra kondicija. I dalje ću ići na folklor, ali i bavljenje sportom me privlači, posebno atletika i gimnastika. Jedva čekam kada će raspust, a svake godine odlazimo u naš kraj, u Bač.
Za Miu Marinković se isto može reći, da je uspešna na različitim poljima, što važi i za njenog brata, Davida. Mia navodi:
– Malo sam se pripremala, trčala u slobodno vreme, a odlazila sam i na folklor. Ipak ću ostati vezana za folklor, a bavljenje nekim sportom za sada nemam u planu. Na raspust svake godine odlazimo u Srbiju i u Banjaluku.
Svaki dan 10 sklekova
Kosta Stojanov je osvojio drugo mesto u srednjoj grupi. O svojim pripremama kaže:
– Svaki dan sam radio po 10 sklekova i 25 trbušnjaka, smatram da su i oni važni da bi se postigla veća brzina pri trčanju. Uz to, naravno, odlazio sam na redovne treninge u fudbalskom klubu. Imam nameru da počnem da treniram atletiku, da dobijem na brzini i onda da se vratim fudbalu. Ako uvežbam da brže trčim, onda ću uspevati i brže da dajem golove – uveren je Kosta.
David Marinković osvojio je treće mesto i danima pred takmičenje, ništa nije hteo da prepusti slučaju.
-Ja sam se pripremao tako što sam svaki dan trčao po deset krugova oko terena. Svakako nameravam i dalje da se bavim fudbalom. Mislim da za sada dovoljno brzo trčim, možda čak i brže nego što je za fudbal neophodno.
Đorđe Lekić, takođe osvajač trećeg mesta, dodaje:
– I ja treniram fudbal i trčao sam zajedno sa Davidom. Imam nameru svakako da i dalje treniram fudbal.
Staša je jako brza
Još jedna pobednica, Staša Stojanov, krajnje skromno je navela:
-Trčala sam u grupi, 6,7 i 8 godina. Osvojila sam prvo mesto u toj grupi. Ne treniram neki sport, ali mi je učiteljica rekla da sam jako brza. Ukoliko bih se bavila atletikom, radije bih trčala na duge staze.
Rezultati
Mlađi uzrast
(devojčice) 1. Staša Stojanov 2. Lena Gajić 3. Lara Arsović
(dečaci) 1. Luka Nikolić 2. Maksim Popovicki 3. Andrej Patković
Srednji uzrast
(devojčice) 1. Nikolina Sebastijanović i Đurđa Patković 2. Anastasija Vuković 3. Maja Trnski (dečaci) 1. Miloš Tomas 2. Kosta Stojanov 3. David Marinković
Stariji uzrast
(devojčice) 1. Elena Petković 2. Mia Marinković 3. Lana Trpka
(dečaci) 1. Nemanja Bulajić 2. Viktor Mojsin 3. Đorđe Lekić
