Svečano je bilo na proslavi Svetog Save u Crkvi Svetoga Simona Monaha u Manhajmu gde su se i ove godine našli učenici Srpske dopunske škole iz Ludvigshafena, Vormsa, Špajera, Hajdelberga i Manhajma. Oni su sa svojim učiteljicama Aleksandrom Burger i Ksenijom Gaćinović prisustvovali liturgiji koju je služio manhajmski sveštenik Marko Jovanović.
Posle liturgije đaci srpske integrisane nastave iz Ludvigshafena, Vormsa i Špajera koji dolaze iz nemačke pokrajine Rajnpfalc sa učiteljicom Aleksandrom Burger izveli su program koji se sastojao iz tri dela. U prvom delu su recitovani stihovi o Svetom Savi različitih autora. Drugi deo bio je dramski tekst „Srpska slava“ su izveli učenici iz Špajera i dočarali kako se nekada slavila slava u srpskom domu. Uz mirisne dunje, suve šljive i jabuke, koje su darivane domaćinima sa odrečenom simbolikom zdravlja i napretka, likovi babe, dede i gostiju na slavi su nam ispričali priču o životu Svetoga Save. Tako su nas vratili u toplinu srpskog doma gde se kum stavljao u začelje da sedi, a starina uz njega.
Nastupili su i đaci iz Hajdelberga i Manhajma (pokrajina Baden-Virtemberg) učiteljice Ksenije Gaćinović. Na početku je Tijana Tomaš, učenica osmog razreda srpske dopunske škole iz Hajdelberga počela ovako: „Sveti Sava bio je princ, vitez, monah, naš prvi arhiepiskop i prosvetitelj. On nije samo svetac, već simbol našeg identiteta, vere i škole. Mi slavu Sveti Sava slavimo i kao školsku slavu, te za nas đake on zauzima posebno mesto u našim srcima.“
Žal za našom kolevkom izvela je Anđelika Gaćinović, a recitatori su kroz poeziju približili značenje i suštinu svetosavlja. Otpevana je i pesma o Kosovu.
Đaci, glumci pokušali su i uspeli da prisutnima dočaraju i približe koliko je bio težak put Svetog Save koji je još kao dečak od malih nogu osećao potrebu i želju da živi van zemaljskih blagodeti koje su mu bile date u izobilju, a on se ipak odlučio da pođe putem Hrista i povede svoj narod tim putem. Program učenika završen je sa pesmom „Sini jarko sunce“.
Najlepša je zemlja moja
U trećem delu programa učenika iz Rajnpfalca recitovane su pesme: „Beograd“,“Fruška gora“ i „Kosovo i Metohija“ iz zbirke pesama Simeona Marinkovića „Putovanje kroz Srbiju“. Za kraj su učenici iz Ludvigshafena, Vormsa i Špajera otpevali pesmu „Najlepša je zemlja moja“. Za roditelje i ostale goste je ovo bio veoma dirljiv trenutak, jer su deca podigla uvis nazive mesta iz kojih potiču.
Darovi za svu decu
Kumovi ovogodišnje slave bili su Miroslav i Cvija Mitrović sa sinom Mićom i kćerkom Tatjanom, a kumstvo za narednu godinu su preuzeli Sanja i Saša Đurović iz Vormsa. Sva deca i đaci darivani su slatkišima koje su pripremili kumovi ovogodišnje slave.
