Četvrtog marta 2026. švedski portal Omni.se (preko TT agencije) izvestio je da je Ministarstvo spoljnih poslova Švedske poslalo u Rijad, Saudijsku Arabiju, krizni tim od samo tri službenika kako bi pomogao hiljadama Šveđana zaglavljenih u Dubaiju, Kataru i širom Persijskog zaliva, usred rata sa Iranom i zatvorenog vazdušnog prostora. Kao da tri osobe mogu da koordiniraju pomoć za više od 4.000 turista (uz desetine hiljada stalnih stanovnika u regionu)? Tim bi kopnenim putem trebalo da se prebaci u Abu Dabi, čim „bezbednosna situacija dozvoli” i potom čeka otvaranje redovnih letova. Ministarka spoljnih poslova Maria Malmer Stenergard poručuje da je vazdušni transport jedino realno rešenje zbog velikog broja ljudi, da je kopneni put rizičan, a da evakuacija specijalnim letovima nije planirana, jer bi predstavljala „prevelik pritisak”.
Izvor navodi da tim može da izdaje pasoše ili pruži finansijsku pomoć u hitnim slučajevima, kao i da je planirano slanje dodatnih službenika iz Švedske, ali bez konkretnih koraka o hitnom prevozu autobusima ili čarter letovima, za razliku od pojedinih zemalja, među kojima Srbija prednjači, a koje su već organizovale povratak bar ranjivih grupa građana. Kritike stižu sa svih strana – putnici su frustrirani zbog čekanja po hotelima, opozicija optužuje vladu za pasivnost, a realnost je da Švedska savetuje – ostanite u hotelu i ne rizikujte.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova kriza na Bliskom istoku još jednom pokazuje duboku razliku. Švedska „uređenost“ se svodi na tri čoveka u Rijadu i savet „sakrij se u hotel“. Srbija spasava svoje građane – ne zato što smo bogatiji ili moćniji, već zato što imamo volju, organizaciju i osećaj dužnosti prema svojima. To je stvarna snaga naroda i države koji se ne predaju.
Piše: Nina Stojanović
