Univerzitet u Upsali, jedan od najstarijih i najuglednijih u Evropi, primoran je da smanji broj časova sa nastavnicima i laboratorijskih vežbi zbog hroničnog nedostatka novca. Rektor Anders Hagfeldt otvoreno je priznao da je državno finansiranje zaostalo decenijama, dok troškovi, pre svega astronomski zakupnine neprestano rastu. U rukovodstvu već razmatraju gašenje čitavih studijskih programa, a Hagfeldt je upozorio: „Veoma smo zabrinuti. Nalazimo se gotovo na samom kraju puta.“
Ova vest, koja je danas odjeknula u švedskim medijima, nije slučajna nezgoda jednog univerziteta. Reč je o sistemskom slomu finansiranja visokog obrazovanja u Švedskoj, zemlji koja se decenijama predstavljala kao uzor socijalne države i „prosvetljenog“ Zapada. Država svake godine primenjuje „produktivnostni odbitak“, pretpostavljajući da univerziteti mogu da rade sve efikasnije, dok istovremeno cene energije, plata i lokalnih troškova vrtoglavo rastu. Poseban problem predstavlja državno preduzeće Akademiska Hus, koje je drastično podiglo zakupnine prostora.
Slični alarmantni signali stižu i iz Lunda, Stokholma i drugih velikih švedskih univerziteta. Još 2023. godine čitav sektor beležio je deficit od skoro milijardu kruna. Rektori Hagfeldt i Erik Renstrom već su javno pisali da problem nije u „slobodnim kursevima“, već u sistematskom underfinansiranju koje traje od devedesetih godina prošlog veka.
Ministarka za visoko obrazovanje Lotta Edholm (Liberalna stranka) najavila je da vlada mora „preispitati ceo sistem finansiranja“. Za studente i profesore te reči stižu prekasno. Studentski parlament Univerziteta u Upsali već mesecima upozorava na „eroziju kvaliteta nastave“.
Dok Brisel i Stokholm i dalje troše milijarde na zelenu agendu, migracije i „rodnu ravnopravnost“, klasično univerzitetsko obrazovanje temelj svake ozbiljne nacije polako se urušava. Švedska je primer da posledice dugogodišnjeg zanemarivanja sopstvenih institucija.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Univerzitet u Upsali još nije objavio spisak programa koji bi mogli biti ugašeni, ali reči rektora Hagfeldta jasno nagoveštavaju da su rezovi neizbežni. Evropski model „besplatnog“ visokog obrazovanja, čini se, dolazi na naplatu i to baš tamo gde su ga najviše hvalili.
Piše: Stefan Stojanović
