Srpski dinar je među najstarijim evropskim valutama koje se neprekidno koriste pod istim imenom, njegovi koreni sežu u 11. vek, a i danas je zvanična valuta Republike Srbije. Prvi tragovi vode do kneza Jovana Vladimira koji je kovao bakarni novac, dok je u doba kralja Milutina Srbija postala jedan od najvećih proizvođača srebrnog novca na Balkanu. Dinar je bio tražena valuta u Dubrovniku, Veneciji i šire, a njegova stabilnost i kvalitet činili su ga simbolom snage i kontinuiteta srpskog naroda kroz vekove ratova, carstava i okupacija.
U vreme Nemanjića srpski dinar je bio toliko cenjen da se pojavljuje u ugovorima i dokumentima Italije, Mađarske i Vizantije. Posle pada Despotovine ime „dinar“ preživljava kao obračunska jedinica, da bi 1873. godine u Kneževini Srbiji bio ponovo uveden kao zvanična valuta – po ugledu na francuski franak, ali sa dubokim istorijskim korenima.
Kroz sve bure 20. veka – od Kraljevine Jugoslavije, preko SFRJ, hiperinflacija 1990-ih, do danas, dinar je ostao isti. To nije slučajnost. To je svedočanstvo upornosti naroda koji nije dozvolio da mu se ime i tradicija uzmu.
Danas srpski dinar (RSD) stoji kao stabilna valuta, vezana za evro, sa niskom inflacijom i snažnom simboličkom vrednošću. U svetu gde se valute menjaju kao šeširi, dinar je dokaz da se neke stvari ne smeju menjati, jer su dublje od novca, to je identitet.
Pogled redakcije Vesti Online
U vremenu kada se sve menja i prilagođava, srpski dinar ostaje isti – preko osam vekova. To nije samo novac, to je simbol koji kaže: mi smo ovde, mi smo opstali, mi nismo zaboravili ko smo. Dok se drugi hvale novim digitalnim novcem, mi imamo nešto što niko ne može da izbriše, osam vekova tradicije u jednom imenu.
Piše: Stefan Stojanović
