Još jedna velika i zajednička akcija dobrih ljudi s Peštera i čitalaca „Vesti“ iz celog sveta započeta je u aprilu ove godine, a okončana velikom radošću ovih dana. Tačno uoči Kurban-bajrama, velikog praznika muslimana, siromašna porodica Nijaza i Amele Ferizović iz zabitog sela Žirče na Pešteru uselila se u svoj novi dom, površine 50 kvadrata, koji je sagrađen i opremljen prilozima dobrotvora s Peštera, iz Tutina, Sjenice, Novog Pazara i naravno naših čitalaca od Amerike do Australije.
Useljenju su se najviše obradovale Nijazove i Ameline ćerkice: Džejla, Dželisa, Asija, Sanada i najmlađa Lamija. Njihovi roditelji kažu da nisu mogle da čekaju opremanje nameštajem i zvanično useljenje, već su, čim je kupatilo bilo završeno, majku naterale da ih sve po nekoliko puta okupa. Od pre nekoliko dana uživaju u svom kupatilu i polako zaboravljaju na metalno korito, lonac s toplom vodom i kupanje na otvorenom (i zimi), ispred napuštene prodavnice u Žirču, gde je ova siromašna porodica bila smeštena.
– Teško je naći reči kojima bi opisao svu našu radost i sreću. Sreća je naša do neba. Jednostavno, Bog nas je pogledao i poslao dobre ljude da nam pomognu i izvuku iz bede i nemaštine. Teško je naći i reči kojima bi izrazili zahvalnost svim dobrotvorima iz ovog kraja, ali i iz Nemačke, Švajcarske, Francuske, Austrije, Luksemburga, Švedske, Danske, Kanade, Amerike i Australije koji su nam pomogli. Jedna donacija stigla nam je i iz Maroka – rekao je u dahu Nijaz Ferizović, dodavši:
– Kada smo u aprilu ove godine iskopali temelje i kada nas je Hido Muratović ubedio da sa 1.700 evra, sakupljenih za samo tri dana, odmah započnemo radove, nismo ni sanjali da ćemo sve isterati do kraja i da ćemo Kurban-bajram (11. avgust) dočekati u ovakvom rahatluku. Još ne verujemo da je ovo naša kuća, da je sve ovo naše, još mislim da samo sanjam.
Glava porodice Nijaz Ferizović, koji ima teško oboljenje bubrega i zabranu lekara da bilo šta teže radi je, uprkos zabrani, sve vreme bio uz majstore i svojski se trudio da im pomogne. Uveren je da za njegovu porodicu dolaze bolji dani, da će i njegova bolest sada biti podnošljivija i da će njegove ćerkice rasti i učiti kao i druga deca u selu.
– Sa još četiri porodice i ukupno petnaestoro male dece živeli smo u četrdesetak kvadrata bez vode, kupatila i struje. Bio je to pakao od života, pa smo spas potražili u seoskoj prodavnici koju nam je besplatno ustupio jedan dobri komšija. Ali, prodavnica je zimi bila užasno hladna, a leti pretopla, uz to bez vode i struje. Nikada ne bismo ništa mogli da promenimo da „Vesti“ nisu objavile tekst o nama i da nam u pomoć nije došao dobrotvor Hido Muratović. Već posle prve priče o našem životu iz Evrope, Amerike, Kanade i Australije počele su da nam stižu donacije. Pomoglo nam je i mnogo naših komšija iz Žirča i sa Peštera i, hvala Bogu, evo, uselismo se baš na Bajram. Svima koji su nam pomogli, pa i onima koji su nas samo zvali i davali nam moralnu podršku, želimo dobro zdravlje, svu radost, svu sreću i sve bogatstvo ovoga sveta! Mi počinjemo jedan novi i lepši život koji su nam darivali naši dobrotvori, neka ih Bog čuva! – poručuje Amela Ferizović.
Uloženo 15.000 evra
U izgradnju i opremanje kuće za porodicu Ferizović uloženo je oko 15.000 evra. Ostalo je da se kuća omalteriše spolja, da se urade trotoari i bar malo utopli. Nijaz i Amela veruju da će im dobri ljudi koji se još javljaju pomoći da i to završe.
Kao u Barseloni
Amela Ferizović je ćerka Hidajeta Pljakića, čoveka bez obe noge, koji puzeći izdržava svoju porodicu. I njemu su svojevremeno čitaoci „Vesti“ pomogli da kupi kuću u blizini Ribarića, a poslali su mu i „skuter“ kojim se lakše kreće. Nakon teksta u „Vestima“, jedna porodica iz Španije tada je pozvala Amelu da dođe u Barselonu gde je ova tada devojčica provela četiri godine. Sudbina je htela da se vrati u rodni kraj, da upozna Nijaza, da sa njim izrodi petoro dece i da se baš dobro namuči. Sada je, kaže, Amela, i u njihovoj kući „kao u Barseloni“.
