Ovogodišnja Evropska smotra srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu u Srbiji, prvi put je održana pod pokroviteljstvom predsednika Republike. Istovremeno, ovo je bio prvi put da je više od 3.000 učesnika i nekoliko hiljada gostiju iz Evrope pozdravio neko od čelnika države.
Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika države, poručio je mladima iz dijaspore da su dolaskom u Srbiju zapravo došli kući, a da po svetu pronose slavu opanka i šajkače. „Srpskom pesmom i kolom pokažite kontinuitet našeg trajanja i opstajanja“, poručio je Nikola Selaković na otvaranju Smotre.
U intervjuu za „Vesti“, generalni sekretar predsednika Srbije objašnjava da je to univerzalna poruka za sve Srbe u svetu!
– Da nije bilo te naše pesme i igre na ovim vetrovitim i teškim prostorima Balkana teško da bismo i mi opstali kao narod. Zato je veoma važno da se čuvaju i neguju lep Vukov jezik, naša kultura i slavna istorija – istakao je Selaković.
Ekonomski rast
Ovo je prva Evropska smotra kojoj ste prisustvovali?
– Tako je, ali prošle godine sam prisustvovao saboru srpskog folklora u Švajcarskoj i, iskreno, bio sam oduševljen elanom i posvećenošću i folklornih društava, ali i organizacije. Tu mislim i na nivo kvaliteta igre folklornih društava, od onog etno-muzikološkog do posvećenosti tih ljudi da sačuvaju svoj identitet, kulturu i korene. To vam tvrdi čovek koji i te kako zna o čemu priča, jer sam sedam godina aktivno igrao folklor.
Istovremeno, reč je o mladim ljudima koji su uglavnom rođeni u dijaspori?
– Tačno tako. Bio sam prožet setom kada sam upravo u Švajcarskoj čuo predivan ženski hor koji bez greške izvodi neke stare srpske pesme, a onda, kada sam poželeo da ih pozdravim i da porazgovaram s njima, shvatio sam da većina ne zna srpski više od onog što su naučili u pesmi. Međutim, odmah sam prepoznao ideju ljudi koji vode ta društva da se to promeni, posebno što je najveći broj njih, daleko od otadžbine, dobar deo svog slobodnog vremena posvetio očuvanju srpske kulture, tradicije i baštine. Otuda ću u narednom periodu učiniti sve da probudim one u državi koji su nadležni da podrže ovaj entuzijazam da se još više razvija u svakom pogledu.
Dijaspora je za maticu dosad uglavnom predstavljala samo izvor prihoda. Hoće li se to napokon promeniti?
– Mislim da se u dobroj meri to već promenilo. Naravno, dijaspora nikada neće prestati da bude izvor prihoda članovima svojih porodica koje žive u Srbiji, ali kada je reč o odnosu otadžbine prema svojoj dijaspori tu se stvari u ozbiljnoj meri već menjaju. Sva ova divna deca, učesnici Evropske smotre, mogu da posvedoče koliko se Beograd i Srbija ubrzano menjaju. Beograd je postao veliko gradilište, a Srbija destinacija koja sve više privlači i strane turiste, ali i investitore. Uostalom, postali smo zemlja koja poslednje četiri godine ima suficit u budžetu, a za poslednjih šest godina broj nezaposlenih je bukvalno prepolovljen. Srbija iz godine u godinu beleži sve veći ekonomski rast i na taj način postaje sve manje finansijski zahtevna od svoje dijaspore. Došli smo u priliku da sada možemo da uzvratimo dijaspori i da joj pomognemo u svakom pogledu, što ranije nije bio slučaj.
Primer iz Kragujevca
U svom obraćanju folklorašima pozdravili ste ih rečima da u Srbiju nisu došli kao gosti, već su se vratili svojoj kući. Na koji način Srbija ima potencijala da vrati tu mladost?
– Srbija ima priliku i otvaraju se mogućnosti da naše mlade ljude, koji su već priznati stručnjaci, a rasuti su po Evropi i svetu, vratimo kući. Evo samo jednog primera. U Kragujevcu će uskoro biti otvoren MTU Aero Engines, fantastična nemačka kompanija koja se bavi proizvodnjom avio-motora. Njima će najmanje polovinu zaposlenih biti visoko obrazovani inženjeri. Poznato mi je da je u dijaspori sve više visokoobrazovanih mladih ljudi i ovim će dobiti priliku da se vrate u otadžbinu, a rade i zarađuju kao da su i zemljama gde trenutno žive. Ovo je, naravno, samo jedan primer, a biće ih sve više u Srbiji. Drugo, ništa manje važno. Srbija je most između Istoka i Zapada i mi jesmo zemlja na evropskom putu sa politikom priključenja Evropskoj uniji. Ali, mi smo i jedina država u ovom delu Evrope koja ima najbolje moguće odnose i sa Rusijom i Kinom! Zahvaljujući takvoj politici, koja poslednjih godina dobija svoj puni smisao, Srbija je iz ovog dela sveta počela da privlači ne samo veliki broj turista, već i investitora što je prilika i za razvijanje biznisa.
Zamerka je da Srbija subvencije daje isključivo stranim firmama, a ne i domaćim privrednicima?
– Ranije jeste bilo tako, ali u poslednje vreme se to sve više menja. Na početku su subvencije davane stranim kompanijama iz prostog razloga što nije bilo adekvatnih firmi iz Srbije. Teško da ćete i danas u Srbiji da nađete neku firmu poput nemačkog Boša. Ali, već smo postali svedoci da se i u Srbiji čuda dešavaju. Zahvaljujući saradnji Bratislava Mijalovića i nemačkog Simensa, u Kragujevcu će biti jedna od najvećih nemačkih investicija u ovom delu Evrope. Srbija je naravno prepoznala tu preduzimljivost i podržala ovu saradnju.
Sretenjski orden
Zahvaljujući vama, ove godine je srpski folklor u dijaspori prvi put adekvatno nagrađen od države. Savezu folklora Švajcarske je povodom Dana državnosti dodeljen Sretenjski orden.
– Ne, to nije moja zasluga, već zasluga predsednika Republike koji je uvažio moj predlog, i naravno, to je prevashodno zasluga ljudi iz tog Saveza koji su sve ove godine na uspešan način negovali srpsku tradiciju. Uveren sam i da taj orden nije samo nagrada za ono što je Savez folklora Švajcarske dosad uradio, već je podstrek za sve ono što će u budućnosti raditi.
Svima šansa
Srbija pruža šansu stranim biznismenima, a da li istu šansu imaju i naši uspešni ljudi u dijaspori?
– Svakako. Milanović je primer. Sada je apsolutno idealan momenat i šansa za naše uspešne ljude širom sveta koji žele da ulože svoj novac u neki biznis. Sada je prava prilika da ulože, jer samo u prošloj godini Srbija je imala više investicija nego sve zemlje zapadnog Balkana zajedno.
