U ,,Politici” je moglo da se pročita jedno podsećanje na apsurd prethodne vlasti. Naime Beogradski univerzitet je 2010. godine dodelio počasni doktorat američkom filozofu Majklu Volceru, jednom od najglasnijih intelektualnih zagovornika NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. Inicijativa je potekla sa Fakulteta političkih nauka, a odluka je doneta u vreme kada su ključne pozicije na Univerzitetu držali krugovi koji su se danas pozicionirali kao čuvari akademske autonomije i morala. Ceremonija je održana u Rektoratu, a Volcer je pohvaljen za doprinos teoriji pravde i ljudskih prava – uz potpuno prećutkivanje njegove podrške bombardovanju Srbije.
Taj čin nije prošao bez otpora. Čak 129 profesora Univerziteta uputilo je Senatu zvaničnu peticiju u kojoj su jasno naveli da je Volcer jedan od najistaknutijih pobornika vojne intervencije protiv Srbije i da mu dodela počasnog doktorata predstavlja uvredu za žrtve agresije i za slobodarsku tradiciju same ustanove. Peticija je ostala bez odgovora. Nije bilo poništavanja odluke, ni izvinjenja, ni javne rasprave.
Danas se o tom događaju gotovo ne govori. U raspravama o krizi Beogradskog univerziteta insistira se na aktuelnoj vlasti, ali se uporno zaobilazi period kada su sve poluge odlučivanja bile u rukama istih ideoloških grupacija koje i sada nastupaju kao zaštitnici „evropskih vrednosti“. To ćutanje nije slučajno – ono je deo istog obrasca koji je omogućio da se Volcer, čovek koji je opravdavao bombe nad Srbijom, dočeka kao ugledni gost u Rektoratu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dodela počasnog doktorata Majklu Volceru nije bila greška ili nesposobnost, to je bio svesni izbor. Kada se akademska elita deklariše kao čuvar morala, a istovremeno nagrađuje ideologa rata protiv sopstvenog naroda, onda nije reč o zaboravljanju, već o duboko ukorenjenom preziru prema sopstvenoj istoriji i žrtvama. Taj čin iz 2010. godine pokazuje da kriza Beogradskog univerziteta nije počela juče – ona je trajala decenijama, a koreni su u istoj ideološkoj matrici koja danas ponovo diktira šta je „prihvatljivo“, a šta „neprihvatljivo“.
Piše: Stefan Stojanović
