Nedavno je oko 150 posetilaca ispunilo Eparhijski centar u Diseldorfu. Imali su zadovoljstvo da, slušajući muziku i pevušeći uživaju u koncertu Centra tamburaške kulture iz Novog Sada koji su predstavljali Gradski tamburaški orkestar „Marko Nešić“, koncertmajstor Marko Kolović i vokalni solista Zoran Bugarković Brica.
Naši ljudi u Diseldorfu još pamte njihov nastup 2019. godine, kada je nastupao Veliki tamburaški orkestar „Vasa Jovanović“. Na poziv Eparhijskog centra i u organizaciji Pavla Aničića priređena je sada, četiri godine kasnije, turneja koja je obuhvatila gradove: Dortmund, Diseldorf i Frankfurt.
Sa jednostavno osvetljene bine i uz dobro ozvučenje prostirale su se Eparhijskim centrom kao panonskom ravnicom melodije pesama pažljivo pripremljenog repertoara. „Oj, Jelo, Jelo“, „U tem Somboru“, „Ima dana“, „Ko te ima, taj te nema“ – samo su neke od pesama iz skoro dvosatnog programa koji nikog nije ostavio ravnodušnim, pa kako nam je posvedočio Aleksandar Radomirović – čak ni njih iz Šumadije.
Aleksandar je zajedno sa suprugom Aleksandrom i u društvu prijateljica Ane i Jelene uživao uz vino slušajući omiljene pesme i za „Vesti“ sa zadovoljstvom prokomentarisao:
– Došli smo jer nam tamburaši izuzetno gode, a koncerti naše muzike nam mnogo znače ovde u tuđini. I nismo pogrešili – večeras se fenomenalno osećamo. Iako smo iz Šumadije i nema kod nas te ravnice, ovi zvuci nam tako prijaju. Posebno nam se dopala ova umetnička i otmena atmosfera. Kada bi ovako nešto zaživelo, dolazilo bi puno ljudi – mi prvi i uvek!
A takođe uz čaše vina i finu svetlost sveća svoju iskrenu radost sa nama su podelili i Banaćani, njih troje dobro raspoloženih prijatelja – Rada Čubrilo, Gordana Grujić i Velibor Dragićević.
– Ovde sam 13 godina, a dolazim iz Vršca i ovo su večeras zvuci moje ravnice. Tamo su mi majka, deca, familija – sve što volim je tamo. Nešto odande, što me na sve izvorno podseća i sebi vuče, sada je pored mene. Inače sam bolničarka, puno radim i došla sam preumorna, ali nisam zažalila. Evo, Brica peva moju omiljenu pesmu „Kad ja pođoh“. Nemojte me slikati sada, poteći će mi suze – kaže Gordana glasom ispunjenim i srećom i tugom.
Ne samo svojim izuzetnim glasom, već i nenametljivim šarmom i panonskim duhom stvorio je pevač Brica prelepu atmosferu i dobar kontakt sa publikom. Zahvalivši svima, porodicama Paunović, Radošević i Rajković kao domaćinima, on je uz zahvalnost u ime Centra uručio poklone vladiki Jovanu i Pavlu Aničiću.
Tom prilikom vladika Jovan je, pozdravivši sve prisutne, uputio reči zahvalnosti pre svega gostima iz Novog Sada.
– Hvala vam što ste nama koji živimo i radimo daleko od rodnog kraja doneli deo lepote kulture našeg naroda za kojom mi čeznemo. Povezanost sa njom mnogo nam znači. Hvala svima koji su učestvovali u organizaciji, svima koji se trude, a posebno našem Pavlu Aničiću. Iskreno se i od srca nadam da ćete nam ovako češće dolaziti – poručio je vladika.
Nije bilo jednostavno tamburaškom orkestru da napusti podijum, dugi aplauzi pozivali su na bis, pa je pesma „Ko te ima taj te nema“, u zajedničkom izvođenju sa publikom, bila zapravo poziv za produžetak druženja posle koncerta. Uz lepo pripremljenu trpezu i neku čašu pića, okupljeni oko divnih mladih muzičara i očarani Bricinom pesmom, veselili su se prisutni u prostorijama KUD Moravac još dugo.
Malo drugačiji je bio koncept koncerta u Dortmundu. Više je imao karakter banketa, publika je mogla da prošeta, ali je takođe bila oduševljena nastupom i muzičare nagradila burnim aplauzom.
Prijateljstvo
Pavle Aničić podseća da je prvi dolazak tamburaša bio pred samu koronu.
– Tada se stvorilo prijateljstvo između Centra tamburaške kulture i našeg ansambla Moravac. I opet se nekako rodila ideja da nam dođu, jer smo osetili da se dopadaju velikom broju naših ljudi. Opšti utisak je da je sada bilo bolje, jer je prošli put program bio samo umetnički koncipiran. Večeras smo rešili da uključimo i publiku – svima je prijalo. Kulturni program je uveliko pokrenut, sada treba pratiti šta se publici može dopasti. Razmišljamo o nekoj monodrami… ali obavestićemo sve na vreme – rekao je Aničić.
Imamo bogatu kulturu
O svemu što ovde ne samo našim ljudima možemo iz naše kulturne baštine ponuditi, razgovarali smo i sa generalnim konzulom u Diseldorfu Branislavom Perić.
– Koncert je divan i ja bih zahvalila Eparhiji na ideji i pozivu koji je upućen baš ansamblu iz Novog Sada. Meni je bilo posebno zadovoljstvo jer sam poreklom iz Vojvodine – emotivno me jako sve ovo dotaklo. Publika je zaista uživala. Mi imamo, u svakom slučaju, bogatu kulturnu muzičku scenu i pored folklora možemo puno toga da ponudimo. Prošle godine je to bio „Betoven – maraton“ klasične muzike, tu su i baletski nastupi koji su obeležili ovo leto. Našoj kulturi i tradiciji vrata su ovde među nama u rasejanju uvek otvorena – sa ponosom je naglasila Branislava Perić.
Ona je koncert pratila u društvu supruga, konzula Dragana Petrovića i njegove supruge i oca Nebojše Rakića.
Muzika ravnice
U kratkoj pauzi, dok je u dvorištu prijatno razgovarao sa posetiocima, svoje utiske povodom koncerta i saradnje preneo nam je i Zoran Bugarski Brica.
– Zadovoljstvo je biti ovde. Večeras smo se trudili da izvedemo i donesemo muziku iz ravnice, ali bilo je tu i drugih muzičkih „začina“ – čardaša, rumunske muzike… Veliki tamburaški orkestar od 30 članova imao je pre par godina ovde više klasični koncert – ozbiljne i filmske muzike. Ovog puta smo se sa Gradskim tamburaškim orkestrom bazirali na muziku podneblja gde mi živimo. Aplauzi govore da smo doneli publici nešto što voli, poštuje i ceni. Nismo hteli da uključimo pesme svih krajeva, želeli smo da predstavimo muziku ravnice. A ljudi su sa nama pevali – to nas je radovalo.
