Na periferiji Zubinog Potoka, srpske opštine na severu Kosova, u podstanarskoj sobi za koju, kako zna i ume, mesečno mora da stvori 100 evra, već dve godine teškom mukom preživljava Aleksandra Sinadinović (27), samohrana majka Lazara (11) i Katarine (9), učenika petog i trećeg razreda osnovne škole.
U teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji Aleksandra se našla iznenada, igrom zle sudbine, nakon što joj je u decembru 2019. godine poginuo suprug Mirko Sinadinović, koji je hranio porodicu i nesrećno nastradao dok je, boreći se za bolji život, posebnom mašinom (cepačem) komšijama pripremao drva za zimu. Od tada je za Aleksandru i njenu decu svaki dan veliki izazov, neizvesnost i borba za goli opstanak.
Ostali smo u podstanarskoj sobici i bez igde ičega, pošto ne radim, a tek kasnije smo dobili socijalnu pomoć od 120 evra, trebalo je prehraniti decu, obući ih i poslati u školu, kupiti im knjige i školski pribor. Da nije bilo pomoći najbližih rođaka, a posebno devera i svekra, verovatno bi ostali na ulici, jer nije lako obezbediti 100 evra za kiriju, plus za struju, ogrev, hranu… Radila bih bilo šta, ali ovde ništa ne radi i gotovo je nemoguće naći posao, a sve je papreno skupo – jada se Aleksandra i ističe da ne zna još koliko će izdržati i da je teška muka naterala da zatraži pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore.
– Rodbina je uspela da sakupi novac i kupi nam plac ovde u Zubinom Potoku, više nisu mogli, nadali smo se pomoći opštine, obaćavali su nam pomoć oko izgradnje kuće, ali sve je ostalo na obećanjima – priča, uzdišući i jedva zadržavajući suze, ova mlada majka.
Oni sanjaju o svom toplom domu.
– Deca i ja maštamo o kućici, makar sa jednom sobom i kupatilom, koja bi bila naša i za koju ne bi morali da mesečno trošimo celu socijalnu pomoć, kad bi imali svoj krov nad glavom, bilo bi nam mnogo lakše, bar nam ne bi pretila opsnost da ostanemo na ulici, a ostajalo bi nam i za hranu i druge najpotrebnije stvari – ističe Aleksandra i skromno, snebivajući se, moli sve dobre ljude da joj pomognu da bar malo poboljša svoj i život svoje dece.
– Planiramo da se ponovo, osim dijaspori i čitaocima „Vesti“, za pomoć obratimo humanitarcu Hidu Muratoviću, jednom od retkih dobrotvora koji nas nije zaboravio, opštini Zubin Potok, Kancelariji za Kosovo i Metohiju, humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe i drugima koji bi mogli da nam pomognu – dodaje Aleksandra.
Bez posla
Preostali Srbi u Zubinom Potoku i u drugim opštinama na severu Kosova žive teško, jer su zbog „granice“ na Jarinju i Brnjaku gotovo sve fabrike koje je svojevremeno izgradila Srbija – zatvorene (samo u Zubinom Potoku bilo ih je desetak), a sav novac od jezera i brane Gazivode ubiraju Albanci u Prištini, a mnogo ljudi je ostalo bez posla i egzistencije i prinuđeni su da žive od simbolične socijalne pomoći ili da se sele.
Apel humanim čitaocima
Naše čitaoce pozivali smo i pre godinu dana da pomognu Aleksandri i njenoj deci, prvu pomoć tada im je brzo stigla od poznatog humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića, javilo se i troje naših čitalaca koji su porodici Sinadinović poslali ukupno 300 evra i od tada je, nažalost, sve stalo, donacije su presahle, za početak kuće nema novca, život Aleksandre, Lazara i Katarine je još teži i neizvesniji, zato ponovo apelujemo na sve dobre ljude da im pomognu.
