Nemačka ekonomija, nekadašnji motor Evrope, suočava se sa dubokom krizom koja je u 2025. godini kulminirala rekordnim brojem bankrota. Prema podacima Instituta za ekonomska istraživanja Lajbnic u Haleu (IWH), prošle godine zabeležena su 17.604 slučaja insolventnosti, što je najviši nivo u poslednjih 20 godina. To znači da je u proseku svakog dana propalo 48 preduzeća, čime je premašen čak i nivo iz vremena globalne finansijske krize 2009. godine.
Samo u decembru 2025. broj insolventnosti skočio je na 1.519 slučajeva, što je rast od 75% u odnosu na prosečne decembarske rezultate iz perioda 2016. do 2019. godine, pre pandemije kovida-19. Štefen Miler, šef istraživanja insolventnosti u IWH, ističe da se ovi rezultati više ne mogu objašnjavati samo zaostalim efektima pandemije ili promenom kamatnih stopa. „Ovi brojevi sve više odražavaju trenutne ekonomske izazove u Nemačkoj“, kaže Miler za nemačku novinsku agenciju, dodajući da insolventnosti predstavljaju svojevrsnu tržišnu korekciju koja otvara prostor za inovativna preduzeća.
Porast bankrota zabeležen je u gotovo svim sektorima. Posebno su pogođeni hotelijerstvo i ugostiteljstvo, gde je rast najoštriji. Miler ukazuje i na probleme u građevinskoj industriji i među investitorima u projekte, gde je rast kamatnih stopa krajem 2022. godine poremetio planove mnogih. „Rast kamatnih stopa osujetio je ambicije nekih aktera u tom sektoru“, objašnjava on.
Istraživanje konsultantske kuće Falkensteg pokazuje da je broj velikih bankrota – kompanija sa godišnjim prihodima većim od deset miliona evra – porastao za oko 25% u odnosu na 2024. godinu, dostigavši 471 slučaj. Najviše su stradali proizvođači metalne robe, dobavljači automobilske industrije, elektrotehničke firme i preduzeća za uređenje enterijera. Od 2021. godine broj velikih stečajeva se gotovo utrostručio. Jonas Ekart, partner u Falkenstegu, slikovito opisuje situaciju: „Nemačka ekonomija više ne pati samo od glavobolje – ima groznicu. Za mnoga srednja preduzeća ovo više nije samo ekonomski pad, već pitanje opstanka.“
Stručnjaci iz banaka specijalizovanih za korporativno restrukturiranje, kao i konsultantska kuća EY-Parthenon, procenjuju da bi vrhunac krize mogao doći tek 2026. godine. Automobilska industrija i maloprodaja posebno su ranjive, dok proizvodni sektor trpi zbog pada konkurentnosti, naročito u poređenju sa azijskim tržištima. „Interakcija višestrukih uzroka stvara zabrinjavajuću dinamiku“, upozorava Ekart, naglašavajući da se preokret ne očekuje uskoro.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovo nije „ciklični pad“, niti još jedna prolazna kriza koju će Berlin premostiti saopštenjima i samohvalom. Nemačka danas plaća cenu sopstvenih promašaja – skupe energije, pogrešnih industrijskih politika, birokratije koja guši privredu i političke elite koja godinama prodaje priču o „stabilnosti“ dok se realni sektor raspada. Rekordni bankroti su dokaz da nemački model puca po šavovima, a posledice se prelivaјu na celu Evropsku Uniju.
Piše: Nina Stojanović
