Na Instagramu ga poznajemo pod imenom @un_italiano_a_belgrado, gde više od 24 hiljade ljudi prati njegove avanture u Srbiji i van nje. Njegovi video snimci često beleže desetine hiljada pregleda, a ponekad i gotovo 200 hiljada. Redakcija portala Srpski ugao imala je čast da ekskluzivno postavi Alfonzu par pitanja i otkrije priču o njegovom životu, ljubavi i novom domu u Beogradu.
„Poznajem Tamaru još od 2018. godine, i posle pet godina veze na daljinu konačno smo znali da je vreme da živimo zajedno“, priča Alfonso. „Živeo sam u Italiji, ona u Srbiji, viđali smo se samo jednom mesečno po nekoliko dana. Svaki rastanak je bio težak, ali ljubav je pobedila sve prepreke. Nakon svih tih godina putovanja i čekanja, odlučili smo da zajedno izgradimo život u Beogradu, gradu koji je živ, pun energije i kulture, i gde smo želeli da započnemo potpuno novu stranicu našeg života.“
Danas žive na Banovom Brdu, gde njihov sin Lorenzo odrasta u mirnom i zelenom delu Beograda: „Već sam našao prijatelje i među Srbima i među Italijanima, i to mi mnogo znači“, priznaje Alfonso. Ipak, Italija je i dalje u njegovom srcu, Battipaglia, Postiglione i Napulj, mesta koja čuvaju uspomene, mirise i ukuse koje sada želi da prenese svojoj porodici u Srbiji.
Razlike i sličnosti između dve zemlje odmah su ga osvojile. „U Italiji, porodica je sve, a ovde sam video isto, čvrste veze koje ljude drže zajedno“, otkriva Alfonso. Fascinirala ga je pravoslavna tradicija i običaji, posebno slava: „Spaja duhovnost i druženje, i meni je to prelepo.“ Hrana je drugačija, ali jednako bogata, kao italijanska, ćevapi i sarma sada su deo njegove svakodnevnice, a razlike između kuhinja vidi kao priliku, a ne prepreku: „Nikada nisam doživljavao kulturne razlike kao barijere, već kao prilike da bolje upoznam novu stvarnost i obogatim svoj život.“
Alfonso obožava da putuje kroz Srbiju i da potpuno uroni u kulturne i gastronomske događaje, osećajući svaki grad, selo i običaj. Posebno mu je ostala urezana u sećanju Turija i čuvena kobasica iz Ginisove knjige rekorda. „Više od same kobasice, ono što mi je zaista ostalo u srcu je atmosfera: muzika koja ti protrese dušu, smeh i radost ljudi, ponos na svoje običaje. Tu sam shvatio da Srbija ne čuva samo tradiciju – ona je otvorena, velikodušna i deli je sa svima, čak i sa nekim ko je došao iz druge zemlje“, kaže Alfonso u razgovoru sa redakcijom.
Prihvatiti novi život nije bilo lako. Jezik, ćirilica, papirologija, sve je predstavljalo izazov. „Ali svaki naučeni izraz, svaki znak koji sam pročitao, to je bila moja mala pobeda“, priznaje Alfonso. Uz Tamarinu podršku, sve prepreke su se pretvorile u prilike da bolje upozna zemlju u kojoj sada žive.
Na pitanje šta bi promenio ili uradio u Srbiji, Alfonso odgovara da bi značilo da se dodatno poradi na zabrani duvanskog dima u lokalima. Ipak, priznaje da je u poslednjih nekoliko godina primetio znatan porast lokala sa zabranom pušenja, što je kako dodaje, znak da stvari polako idu na bolje.
Najteže mu je bilo rastajanje od porodice i prijatelja u Italiji. Ali sada oni vide koliko je srećan u Beogradu. „Kad dođu, oduševe ih toplina Beograda i gostoprimstvo Srba. Shvatili su da moj odlazak nije gubitak, već novo bogatstvo u našoj porodičnoj priči“, priznaje Alfonso.
Naš italijanski zet na kraju ima jednu poruku, ne samo Italijanima, već svima: „Dođite u Srbiju, ne samo zbog Beograda, već i zbog sela, manastira, običaja i prirode. Ovde nisi samo turista, postaješ deo nečega većeg, deo zajednice, makar na nekoliko dana.“
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Veliko hvala Alfonzu Pacelli što je sa nama podelio svoju priču, svoje utiske i ljubav prema Srbiji. Njegova iskustva nas inspirišu da otkrivamo lepotu naše zemlje iz novog ugla.
Piše: Stefan Bogdanović
