Bivši švedski poslanik Anders Hanson iz stranke Moderaterna nalazi se pod istragom zbog primanja državnih nadoknada namenjenih bivšim poslanicima, iako je njegova PR-firma u periodu od 2022. do 2024. godine ostvarila prihod od 1,7 miliona švedskih kruna. Posle 18 godina u parlamentu, gde je izabran 2006. mandat mu je završen u septembru 2022. godine, Hanson je osnovao sopstvenu firmu, ali je sebi isplaćivao svega 1.784 kruna platu, bez ikakve dividende. Na taj način stekao je pravo na oko 1,5 miliona kruna državne pomoći, jer je formalno imao veoma niska lična primanja.
Prema pisanju lista Sydsvenskan, u tekstu objavljenom 20. januara 2026. godine, na kraju 2024. u firmi je ostalo više od 1,3 miliona kruna koje je Hanson mogao isplatiti sebi kao platu ili dobit, ali to nije učinio. On tvrdi da su visoki troškovi poslovanja sprečili veće isplate i dodaje da od 2025. godine više ne prima sporne nadoknade. Ipak, Riksdag sada razmatra da li mora da vrati ceo iznos ili deo novca, jer važeća pravila dopuštaju kombinaciju minimalne lične zarade i maksimalne državne pomoći.
Upravo tu nastaje ključna kritika javnosti. Sistem je postavljen tako da bivši poslanici mogu koristiti ovu pravnu rupu – niska prijavljena plata omogućava visoke isplate iz budžeta, dok se građani sa malim primanjima ili bez posla suočavaju sa strogim proverama i ograničenjima. Takva praksa sve više se doživljava kao privilegija političke elite na račun poreskih obveznika.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj jasno pokazuje koliko je sistem u Švedskoj, ali i širom Zapadne Evrope, sklon političkoj kasti. Dok se obični ljudi kažnjavaju za najmanje nepravilnosti u socijalnim davanjima, bivši poslanici mogu godinama živeti od državnog novca uz paralelno bogaćenje kroz privatne poslove. Ako se ovakve prakse ne sankcionišu odlučno, već izgubljeno poverenje u institucije će nastaviti da se urušava, jer građani vide ono što je sve teže sakriti, pravila važe za sve osim za one koji su ih pisali.
Piše: Stefan Stojanović
