Pol Vordfild Tibets i njegov unuk Pol Tibets IV, ostali su upamćeni po istom zločinačkom “zanatu” bombardovanju gradova iz vazduha. Deda je 6. avgusta 1945. godine kao pilot bombardera „B-29 Enola Gay“ bacio atomsku bombu na Hirošimu, ubivši na stotine hiljada civila u jednom trenu. Unuk je pola veka kasnije, 1999. godine, kao pilot stelt bombardera „B-2 Spirit“, učestvovao u NATO agresiji na SR Jugoslaviju i gađao ciljeve u Smederevu i Kragujevcu. Jedan u Japanu, drugi u Srbiji ista krvna linija, doktrina i hladna računica.
Deda je posle Hirošime godinama nastupao na mitinzima, pozirao za fotografije i tvrdio da je “samo radio svoj posao”, bez trunke kajanja. Sahranjen je bez spomenika, kako mu porodice žrtava ne bi pronašle grobno mesto, ali mu je istorija već urezala nadgrobni kamen od srama. Unuk je za svoje misije u Srbiji dobio američko odlikovanje „Distinguished Flying Cross“, nagradu koja ovoj porodici dolazi sa mirisom spaljenog grada.
Bilo je potrebno više od pedeset godina da se promeni mapa ciljeva, avioni i logika ostali su isti. B-29 je bio tehnološko čudo svog doba, kao što je B-2 bio simbol stelt moći krajem 20. veka. Oba aviona zamišljena su da budu “nedodirljiva” i nekažnjeno ubijaju sa sigurne visine.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Postoji posebno mesto u paklu rezervisano za porodicu Tibets, za one koji su bacali bombe na gradove i civilne mete i za njihove naslednike koji su nastavili istim putem. U najdubljem ponoru tog pakla čuvaju se imena onih koji su zločin pretvorili u porodičnu tradiciju. Od Hirošime do Smedereva i Kragujevca, prezime Tibets ne znači hrabrost, već kontinuitet zločina.
