Ne birajući reči, stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Riho Taras kontinuirano vodi kampanju koja se poslednjih dana intezivirala i otvoreno lobira protiv srpskih interesa. Bivši komandant estonske vojske, danas poslanik EPP u Strazburu, nastupa kao politički arbitar za kosovska pitanja i u saopštenju pred lokalne izbore na Kosovu optužio je Srbiju, pa i samog predsednika Aleksandra Vučića za „predizbornu manipulaciju“ i „mešanje u unutrašnje stvari Kosova“. Pozvao je Vladu Srbije da „prestane da se meša“ i poručio da su potezi Beograda „neprijateljski“ i usmereni na eskalaciju situacije. Time je još jednom potvrdio imidž političara koji, umesto posrednika, preuzima ulogu glasnog podržavaoca albanskih interesa u južnoj srpskoj pokrajini.
Reakcija iz Beograda stigla je odmah. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, oglasio se na mreži X i ocenio da se Taras javlja samo kada treba napasti Srbe, dok na seriju jednostranih odluka Aljbina Kurtija – od gašenja srpskih institucija, preko hapšenja i pritisaka, do pokušaja da se Srpska lista izbriše iz političkog života, zabrane izbornog spota i onemogućavanja izveštavanja srpskih medija na dan glasanja – nikada nije reagovao. „Gde si bio, Riho, kad su zabranjivane ćirilica i dinar, kad su održavani lažni izbori i zatvarane srpske ustanove?“, poručio je Petković, naglasivši da Tarasu smeta jedino to što Beograd, kako kaže brine o svom narodu i obezbeđuje nova radna mesta.
Sa druge strane, Taras je uzvratio tvrdnjom da su zvaničnici Srbije uoči izbora javno podržali jednu kosovsko-srpsku partiju, proširili socijalne programe i najavili kratkoročna zapošljavanja u srpskim institucijama na Kosovu, što on tumači kao pritisak na birače i direktan upliv u izborni proces.
U srpskoj javnosti Taras je odavno prepoznat po jednostranoj matrici, dosledno izdvaja Beograd kao problem, a retko i malo se osvrće na obaveze Prištine. Kada u svojim saopštenjima koristi rečnik poput „hostile“ i „manipulation“, šalje poruku da Beograd nije partner u dijalogu nego smetnja, čime se dodatno potpiruje nepoverenje prema njegovoj ulozi izvestioca. Taj obrazac se uklapa u fotografije i nastupe u društvu poslanika iz briselskih krugova koji otvoreno guraju pro-prištinski narativ. Taras rado pozira na fotografijama uz Tonina Piculu i Andreasa Šidera, koje ovdašnja javnost odavno doživljava kao zaštitnike interesa Prištine. Sve zajedno gradi sliku političara koji više liči na lobistu nego na izvestioca.
Riho Taras je javno podržao stav Evropskog parlamenta da je zločin u Srebrenici genocid. Uoči godišnjice delio je poruke da se 11. jul obeležava kao dan sećanja i da se odbaci svako poricanje ili umanjivanje zločina. To je u Srbiji dočekano kao politička poruka koja dodatno zaoštrava ton njegovih istupa o regionu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Sve to objašnjava zašto ga Srbi doživljavaju kao antisrpskog lobistu. Umesto da bude most, Taras je izabrao tvrdu liniju koja podučava Srbiju šta sme, a šta ne, čime faktički zalazi u unutrašnje poslove naše države od socijalne politike do zapošljavanja u srpskim institucijama na Kosovu. Takav nastup ne jača dijalog, već potiskuje svaki pokušaj realnog kompromisa. Ako želi da njegov glas ima težinu posrednika, prvi korak morao bi da bude jednostavan, ista merila za sve i podjednako glasno reagovanje i na poteze Prištine. Dok se to ne dogodi u Srbiji će ostati zapamćen ne kao izvestilac, već kao političar koji je uvek spreman da Srbiju prozove, a nikada da Srbe zaštiti. Pre nego što počne da komentariše složenu situaciju na KiM, minimum bi bio da se upozna sa istorijom Srbije, da mu se razjasni šta jesu unutrašnja pitanja Republike Srbije, a šta nisu – i čije je srpsko Kosovo.
Piše: Nina Stojanović
