Novopristiglih 9.000 dolara u beogradsko Dopisništvo „Vesti“ koje je Kolo srpskih sestara Žene Mironosice iz Kizboroa pri crkvi Sveti arhiđakon Stefan u Melburnu uputilo za 18-oro bolesne dece i omladine u otadžbini (svima namenjeno po 500 dolara) već je stigla na pojedine adrese. Među prvima sa spiska ova pomoć prosleđena je na adresu samohrane majke invalida, Tanje Radonjić iz sela Kotraža, koja danonoćno brine o autističnom sinu Đorđu (25), čije je zdravlje iz dana u dan sve teže.
– Ostanem bez teksta svaki put kad nas se neko seti i pošalje pomoć. Uvek me iznenadi i razneži saznanje da neko ko nas i ne poznaje želi da nam pomogne. Donaciju ću iskoristiti kao i uvek za preglede, hranu, lekove i ono najosnovnije. Nas dvoje uvek imamo iznenadne troškove jer često moramo da idemo kod lekara. Koliko sam im samo zahvalna, teško je rečima i opisati. Neka ih dobro zdravlje služi i sreća prati na svakom koraku. Sigurna sam da će dobri Bog njihovo dobročinstvo nagraditi na najlepši način – rekla je Tanja, koja živi od svega 23.000 dinara, koliko dobija za negu sina.
Samo za lekove mesečno im je potrebno više od 15.000 dinara, ali često ne mogu da kupe sve potrebne, jer njen sin Đorđe muke muči sa još mnogo zdravstvenih tegoba. Pored autizma, ovaj momak ima i epilepsiju, pa je tako pri jednom pri napadu pao slomio i ključnu kost. Tu su i problemi sa želucem, pa se Tanja pita da li njihovim mukama ima kraja.
Još 500 dolara isporučeno je i za Nebojšu Vulića (22), obolelog od cerebralne paralize od rođenja, koji sa porodicom prognanom s Kosmeta živi u beogradskom naselju Vinča.
– Veliko i od srca hvala svim tim divnim i velikim ljudima. Toliko su nas iznenadili, da sam suzu pustila čim ste nas obavestili o donaciji. Nama svaka pomoć zaista mnogo znači i stiže poput dara s neba. Kod nas je svakog dana velika borba kako da imamo za najosnovnije, tako i da obezbedimo sve što je neophodno za Nebojšinu negu, što nije nimalo jednostavan zadatak, budući da samo suprug Radosav radi. Nebojša će, nažalost, svoj život provesti u četiri zida, poput biljke, nemoćan da iskaže bilo šta. Opet, hvala Bogu, njegovo stanje je stabilno i ja sam mu maksimalno posvećena. Čak se i lekari često čude kako je Nebojša, uprkos silnim zdravstvenim problemima – iskreno će majka Violeta pošto se novac našao u njenim rukama.
Kada su plemenite Žene mironosice na svoju listu za pomoć uvrstile i devetogodišnjeg Davida Dimitrijevića iz Surčina, sigurni smo, nisu mogle ni da naslute da ga šalju i više nego u dobar čas i da će samohranu majku Snežanu Dimitrijević iz Surčina silno obradovati. Razloga za to je više, ali onaj najvažniji je zdravlje njenog sinčića Davida, koji je zbog teže kardiomiopatije još kao beba dobio pejsmejker, pije razne lekove i često boravi u bolnici.
Zbog zdravstvenog stanja ne može ni na redovnu nastavu u školu već časove ima kod kuće. Žive od socijalne pomoći, kojom pre svega pokrivaju mesečne račune, od kojih je najveća kirija za stan, a potom i lekovi, do kojih nezaposlena majka Snežana ne može da dođe.
– Ovih 500 dolara je za nas spas. Hvala do neba tim dobrim ljudima, neka im se dobro još boljim vrati. Našli smo se u bezizlaznoj situaciji. Više nisam znala od čega da kupim lekove Davidu i ozbiljno sam se zabrinula jer nisam imala odakle niti od čega da odvojim za to. Na tu muku pritisli su me kirija za stan i dugovanje za struju, koje sve teže plaćam. Davida ne smem da ostavljam samog, a samim tim, nemam priliku da nešto dodatno zaradim, pa se sve svodi na ono što primimo od socijalnog, a to je nedovoljno za naše potrebe. Mučimo se i dokle ćemo tako, iskreno ne znam – iskreno će majka Snežana, dok je David zajedno s mlađom sestrom pozirao našem fotoreporteru, poželevši da se bar osmehom zahvali dobrim ljudima iz Australije koji su pomogli njemu i njegovoj porodici.
Podrška hvale vredna
Novčana pomoć od 500 dolara Žena Mironosica iz Melburna, stigla je i Draganu Obreniću iz Konjevića kod Čačka, samohranom ocu koji na svojim plećima nosi sve muke koje su zadesile njegovog mališana.
– Beskrajno sam zahvalan Kolu srpskih sestara. Njihova podrška mi mnogo znači, jer stiže u trenutku kada je Marko u Specijalnoj bolnici za razvoj neurologije u Beogradu, pa ja svakog drugog dana moram da putujem iz Čačka kako bih bio uz njega. To je ogroman trošak za mene, budući da ne mogu da radim, a Marku treba sve. Od pelena, kozmetike, do hrane, odeće i obuće. Zato hvala do neba, neka im Bog podari zdravlje i svaku sreću, jer da nije ovako dobrih ljudi ne znam kako bi Marku omogućio sve što mu treba – rekao je otac Dragan.
Njegov sin je, podsećanja radi, prevremeno rođen, zbog čega je šest meseci proveo u inkubatoru. To je ostavilo velike posledice po njegovo zdravlje. Pored moždanog udara, problema s očima, zbog čega je već imao dve operacije, a očekuju ga i nove, ovaj mali borac još nije samostalno prohodao. Poslednji nalazi kažu da postoji i ozbiljan probem sa njegovim mentalnim razvojem jer još ne govori i ne reaguje na stimulanse kao deca njegovog uzrasta.
– To je za mene strašno teška vest, ali opet se nadam i uzdam u Gospoda, da ćemo savladati i te prepreke, jer je Marko od rođenja veliki borac. Lekari su ga otpisali nekoliko puta, ali on se nije dao – rekao je Dragan, koji sam brine o sinu, budući da ga majka napustila odmah po rođenju.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
