Neformalni samit Evropske političke zajednice u Granadi, u Španiji, završen je neuspešno u četvrtak jer lideri gotovo 50 država i najviši zvaničnici EU nisu uspeli da naprave bilo kakav značajan napredak ka rešavanju konflikata na pragu Evrope, a uzaludni su bili i pokušaji da se smanje tenzije između Srbije i Srbije, piše briselski portal „Politiko“.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani odbila je da se sastane sa svojim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem ako Beogradu ne budu uvedene sankcije zbog napada naoružane grupe Srba na kosovsku policiju u selu Banjska 24. septembra, navodi „Politiko“.
„Osećaj jalovosti“ neformalnog samita kulminirao je kada je Španija, kao domaćin, u poslednjem trenutku otkazala planiranu konferenciju za novinare koju je iščekivalo čak oko 700 izveštača, piše briselski portal.
Španija koja predsedava Evropskom unijom, nije objasnila zašto je otkazana konferencija za medije, na kojoj je trebalo da formalno preda upravljanje Evropskom političkom zajednicom Velikoj Britaniji.
Nedostatak entuzijazma lidera za samit bio je očigledan od jutra, kada mnogi učesnici nisu bili spremni da se obrate brojnim novinarima koji su ih čekali, navodi „Politiko“.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni prošla je pored novinara pričajući mobilnim telefonom, a medijima se nisu obratili ni nemački kancelar Olaf Šolc, ni britanski premijer Riši Sunak.
Treći samit Evropske političke zajednice, platforme koju je smislio francuski predsednik Emanuel Makron, savetnici su označili kao priliku za posredovanje između Jermenije i Azerbejdžana, za deeskalaciju tenzija na Balkanu i za strateški razgovor o bezbednosti Evrope.
Lideri jesu bili jedinstveni u podršci Ukrajini i njenom predsedniku Vladimiru Zelenskom, ali nisu uspeli da ostvare napredak kad je reč o drugim sukobima.
Oni su se nadali da će u Granadi biti održan prvi sastanak azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva i premijera Jermenije Nikola Pašinijana otkako je Azerbejdžan pokrenuo ofanzivu u Nagorno-Karabahu, koja je dovela do egzodusa više od 100.000 jermenskih izbeglica iz tog azerbejdžanskog regiona.
Međutim, nade da će biti preduzeti koraci za izlazak iz humanitarne krize u Nagorno-Karabahu usahle su kada su i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i lider Turske Redžep Tajip Erdogan odlučili da ne dođu na samit. Azerbejdžan je optužio Francusku za pristrasnost u pregovorima, i pristao da razgovara jedino uz posredovanje EU u Briselu.
Pred kraj dana, Makron je novinarima rekao da su, uz jačanje saradnje u borbi protiv sajber kriminala, razgovori o Jermeniji dokaz da je samit bio koristan, iako su oni održani bez druge strane, Azerbejdžana, navodi „Politiko“.
