Nikada neću zaboraviti taj kobni 24. avgust 2020. godine i seču šume u obližnjem zabranu. Dok sam spremao drva za zimu, nesrećnim slučajem, a možda i mojom nesmotrenošću, teško stablo srušilo se na mene, nekako sam ostao živ, ali da ustanem više nisam mogao. Lekari su potom konstatovali tešku povredu kičme, od tada sam potpuno nepokretan i ko zna da li ću ikada ustati. Moj život je postao teška patnja i borba, a život moje porodice muka i neizvesnost.
Zla sudbina
Ovako svoju priču počinje Halid Adilović (50), žitelj zabitog sela Mojstir u opštini Tutin, udaljenog od Tutina 30, a od Novog Pazara 40 kilometara i objašnjava poziv njegovih komšija i drugih dobrih ljudi reporteru „Vesti“ i humanitarcu Hidu Muratoviću da ga posete i da pozovu dobre ljude širom sveta da mu pomognu.
– U trenutku nesreće gradio sam kuću, bila je tek pod krovom i neuseljiva, videvši da sam nepokretan i nemoćan, „skočili“ su komšije i prijatelji, svojim prilozima završili su naš novi dom i uselili nas, nikad ne mogu zaboraviti tu dobrotu, hvala im do neba, bog neka ih čuva i nagradi – ističe Halid i brine kako će dalje, jer supruga Mejrema(40) sama neće moći da prehranjuje i školuje njihovo četvoro dece: Eminu(12), Šemsu(8), Almina(7) i Emira(4) koji su dobra deca i odlični đaci.
Teška bolest
Da jedna muka ne može sama uverila se porodica Adilović pre mesec dana kada je u Halidovom stomaku dijagnostikovan, a potom u Beogradu i odstranjen veliki tumor, što je dodatno pogoršalo njegovo zdravstveno stanje i pojačalo brigu i neizvesnost njegove porodice.
– Videćemo da li će bolest napredovati ili će se, ako bog da, smiriti i ostati na ovome, moje je da se borim i ne predajem, a ostalo je božje, šta god da bude uzdam se u humanost i ljudsku dobrotu i nadam se da moji mališani neće gladovati – dodaje ovaj skromni gorštak sa padina planine Mokre gore.
Čim smo ga pozvali da zajedno obiđemo Halida i njegove ukućane, kao mnogo puta do sada, pridružio nam se i poznati novopazarski humanitarac i naš saradnik Hido Muratović koji, znajući o čemu se radi, u Mojstir nije pošao praznih ruku.
Tužna je i teška Halidova životna priča, bio je dobar radnik i vredan domaćin, igrom sudbine sve se u trenu srušilo, sada je nepokretan i nemoćan, bori se za život i ne može da pomogne svojoj porodici, posebno deci – priča poznati dobrotvor koji je porodici Adilović odmah uručio 1.000 evra, nekoliko džakova brašna i najosnovnije lekove.
– Ovo je novac dobrih ljudi, mahom čitalaca „Vesti“ iz celog sveta, koji kad šalju samo kažu „pomozi gde je najteže“, Halida očekuju kontrole i previjanja u Novom Pazaru i Beogradu, potrebno mu je mnogo za lekove i lečenje, zato pozivam sve dobrotvore iz dijaspore, a posebno Sandžaklije rasute širom sveta, da mu pomognemo, isto onako kako pomažemo stotinama starih, bolesnih i nemoćnih na Rogozni, Pešteru, Goliji, severu Crne Gore, Kopaoniku i severu Kosova – poručuje poznati humanitarac.
Kada smo na rastanku upitali Halidovu decu šta im je najpotrebnije, odgovor nam je brzo dala njegova najstarija ćerka Emina, koja je kazala da joj je očevo zdravlje najvažnije.
Ljubav prema ocu
– Bez svega možemo i sve ćemo da trpimo i izdržimo, samo da naš tata ozdravi i ponovo prohoda, bila bi to za nas najveća sreća, živimo za taj dan i nadamo se da ćemo ga dočekati, a kada je o pomoći reč najvažnije nam je da se dobro utoplimo, da imamo sve knjige i da možemo normalno da idemo u školu – priča mala Emina.
Mališani se školuju
Porodica Halitović prima od države pomoć od oko 200 evra, ima i kravu i ne gladuje, mada vrlo često ostane bez namirnica i lekova. Pomoć joj je posebno potrebna za školovanje dece(troje đaci pešaci) i Halidovo lečenje.
