Kosovska predsednica Vjosa Osmani sastala se danas sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem, koga je odlikovala predsedničkom medaljom „Sveta Tereza“.
Osmani je Plenkoviću dala ovo priznanje u znak zahvalnosti za brigu, brzinu reagovanja, solidarnost i humanost hrvatske države u slučaju tragične nesreće 25. jula ove godine kod Slavonskog Broda, kada je život izgubilo deset građana Kosova, a 26 je povređeno.
Istim ordenom predsednica Osmani odlikovala je i Opštu bolnicu „Dr Josip Benčević“ u Slavonskom Brodu za humanizam, požrtvovanost i profesionalnost u lečenju povređenih kosovskih državljana.
U susretu sa premijerom Plenkovićem, predsednica Osmani je pohvalila odnose sa hrvatskom državom i obećala da će ih dalje produbljivati. Osmani je naglasila da je značajna uloga Hrvatske za Kosovo kao strateškog regionalnog partnera i istovremeno kao pobornika evropskog puta Kosova. Ona je napomenula da su dve zemlje intenzivirale saradnju u oblasti evropskih integracija.
Govoreći o aktuelnoj političkoj situaciji na Kosovu i šire, predsednica Osmani je pomenula rizik od destabilizacije regiona od širenja ruskog uticaja i njihovih eksponenta u Srbiji.
Prema rečima Osmani, dijalog sa Srbijom treba da se završi međusobnim priznavanjem, dok je istovremeno odbacila svaku ideju koja ima za cilj neravnopravan tretman Kosova u regionalnom kontekstu.
„Zalažemo se za evropski put i celovitost Kosova“
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da se zalaže za „evropski put i celovitost Kosova“, za intenziviranje ekonomskih i institucionalnih ugovora Prištine sa Evropskom unijom, viznu liberalizaciju. Najavio je pomoć Hrvtaske „u svim diplomatskim i političkim naporima i u reformskom procesu“.
– Zalažemo se za celovitost Kosova, za stabilnost zemlje, za mir dijalog i saradnju i verujem da će nakon smirivanja napetosti koje su postojale pre nekoliko nedelja da će se nastaviti dijalog sa Srbijom i da će i ti odnosi da dođu u fazu u kojoj će puna normalizacija svih tokova pre svega ekonosmkih tokova biti na nivou koji se očekuje i nužna je za ceo region jugoistočne Evrope – rekao je Plenković nakon susreta sa Aljbinom Kurtijem u Prištini.
Naveo je da Hrvatska podržava politiku proširenja EU i želi da svi njeni susedi ispune kriterijume i kreću se putem prema EU, i dodao da je Beograd nekoliko koraka ispred Prištine u procesu približavanja EU, zbog toga što pet zemalja EU nije priznalo samoproglašenu nezavisnost Kosova.
– Srbija će morati da ispuni kriterijume kao i svaka druga zemlja koja pregovara i čvrsto sam uveren da će evropski put i Kosova i Srbije prema EU da pomogne i da reši i otvorena pitanja koje postoje pa i konačno, ja ne mogu da kažem kada će to da bude, dovesti do međusobnog priznanja. To je na dvema državama da se dogovore, a na nama je da konstruktivno učestvujemo u tim procesima – precizirao je Plenković.
Ponovio je zalaganje Hrvatske za nastavak dijaloga Prištine i Beograda, da se održi stabilnost, da se deeskaliraju tenzije koje su bile prisutne proteklih nedelja.
– Pre svega da se i u Srbiji i na Kosovu nađe optimalan način da se nastavi dijalog i poštuju postignuti sporazumi ili sporazumi koji će biti postignuti za unapređenje odnosa – rekao je Plenković.
Ocenio je da su odnosi Prištine i Zagreba prijateljski, sa puno razumevanja i sa željom da se intenziviraju.
Zauzeo se za povećanje ekonomske razmene koja je iznad 100 miliona evra godišnje, tvrdeći da ima prostora da bude i veća, pre svega na polju energetike i telekomunikacija.
Aljbin Kurti je u tom kontekstu najavio da će potpredsednik vlade u Prištini Besnik Bisljimi da otputuje u Brisel, i da će sledeća runda dijaloga biti održana sutra.
– Mi smo za sveobuhvatan sporazum sa Srbijom koji se fokusira na međusobno priznanje. Trenutno ni Srbija ne priznaje nezavisnu državu Kosovo, ali ni Kosovo ne može da prihvati Srbiju sve dok ima takav Ustav od vremena njihovog bivšeg predsednika Koštunice od 2006. Mi želimo međusobno priznanje, što je u središtu sveobuhvatnog sporazuma. Do sada je postojao pristup da Kosovo treba da napravi ustupke i kompromise za priznanje koje konačno dolazi od Srbije. Srbija je imala koristi od ustupaka, ali nije priznala Kosovo. Imamo novu situaciju posle 14. februara, kada imamo političko rukovodstvo koje smatra da treba da bude uzajamno priznanje kao srž budućeg sporazuma, a oko njega treba da budu druge stvari, reciprocitet manjinskih prava, ekonomski i trgovinski odnosi u budućnosti, evropske integracije, vladavina prava i demokratizacija – rekao je Kurti.
Ponovio je da su spremni i zainteresovani da odmah razgovaraju o pitanju nestalih i kidnapovanih.
– Ima preko 1.600 ljudi o čijoj sudbini ne znamo ništa, kao posledica rata na Kosovu gde je Srbija izvršila i agresiju i genocid – rekao je Kurti na zajedničkoj konferenciji za medije sa Plenkovićem.
