Srbija beleži pad broja migranata s Bliskog istoka i drugih delova Azije, čiji su cilj zemlje Zapadne Evrope. Statistika govori da ih je ranije bilo 9.500, pa 5.100, a kako za „Vesti“ kaže Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Srbije, cifra od 4.880 migranata u kolektivnim centrima se sada spustila na 4.300.
– Broj onih koji se trenutno nalaze u Srbiji opada, možda ne tempom kojim bismo mi želeli, ali pada – ukazuje naš sagovornik.
Taj pad je, prema njegovim rečima, smanjio broj kolektivnih centara, pa umesto 20 prihvatilišta, u kojima su tokom vanrednog stanja boravili migranti, sada radi 16.
– Zatvoreni su kolektivni centri u Pirotu, Dimitrovgradu, Buđenovcu i Bujanovcu. Izvršili smo racionalizaciju i ova četiri prihvatilišta su u stanju mirovanja – kaže naš sagovornik.
Gerginov ističe da se u centrima koji su nastavili da rade zbog pandemije korona virusa posvećuje velika pažnja sprovođenju svih propisanih mera.
– Centre gde su smešteni može da napusti najviše dvoje migranata zajedno i da se kreću po mestu u kome je centar zbog odlaska do prodavnice i uz obavezno nošenje hirurških maski i socijalnu distancu – objašnjava Gerginov.
U Komesarijatu za izbeglice i migracije navode da čine sve da se zaraza ne unese u kolektivne centre.
– Vratili smo pre više od mesec dana režim pojačane higijene i drugih preporučenih mera epidemiološke zaštite. To znači da su i migranti uključeni u pojačano čišćenje, provetravanje prostorija i dezinfekciju, da su obezbeđene zaštitne maske i dezinfekciona sredstva, kao i da su svakodnevno, kroz dnevni bilten na njihovim jezicima, koji im se šalje, štampa i deli, obavešteni o situaciji sa pandemijom u svetu i u Srbiji, kao i sa svim merama koje država preduzima radi suzbijanja zaraze – ističe naš sagovornik.
Svim migrantima su, kako navodi, data i uputstva kako da se ponašaju da bi zaštitili sebe i druge, a upozoreni su i da moraju da poštuju kućni red, da iz centra mogu da izlaze samo uz dozvolu Komesarijata, kao i da svaki simptom bolesti moraju odmah prijave nadležnima da bi se pravovremeno reagovalo.
– U prihvatnim centrima postoje medicinski timovi i prostorije za izolaciju u slučaju da se pojavi neko kod koga se sumnja na prisustvo virusa – kažu u Komesarijatu za izbeglice i migracije Srbije.
Da migranti hoće da nastave put ka EU za „Vesti“ ukazuje i Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila, dodajući da oni vrše manji ili veći pritisak na granice Srbije i njenih suseda.
– Migranata i dalje najviše ima u okolini Subotice i na graničnim prelazima Horgoš i Kelebija ka Mađarskoj, ali ih tamo ne puštaju već ih vraćaju nazad. Neki su pokušali da idu preko Rumunije, ali ih i iz te zemlje, mimo sporazuma o readmisiji, vraćaju nazad, pa su prema našim saznanjima prošle nedelje vratili 80 migranata. Nešto je manji pritisak na granični prelaz ka Hrvatskoj, a migranti idu i ka Bosni I Hercegovini- priča Đurović za „Vesti“.
Najviše Avganistanaca
U Srbiji je, kako za „Vesti“ kažu u Komesarijatu za izbeglice i migracije, trenutno najviše migranata iz Avganistana. Njih je oko 40 odsto od ukupnog broja. Slede migranti iz Sirije i Bangladeša, koji čine oko 20, odnosno 12 odsto registrovanih u našoj zemlji. Pakistanaca je oko sedam odsto, a nešto manje je Iranaca. Državljani drugih zemalja prisutni su u vrlo malom broju.
Zaustavljeno 8.500 ljudi
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ukazao je na primetan porast neregularnih migracija, ističući da je zato važno da u borbi protiv toga razmena informacija zemalja Zapadnog Balkana i EU bude još intenzivnija i bolja.
– Ove godine smo zaustavili više od 8.500 migranata, koji su pokušali ilegalno da pređu našu granicu, što ne znači da i dalje ne traže kanale i krijumčarske rute da napuste zemlje Zapadnog Balkana s ciljem da dođu do Zapadne Evrope – kazao je Stefanović krajem prošle nedelje nakon ministarske video-konferencije u organizaciji Austrije i naglasio da je važno da Srbija uz pomoć država EU ojača kapacitete granične policije.
