Ako se sve članice Evropske unije, njih 27, ne izjasne za to, ništa od sankcija Beogradu, pišu mediji u Beogradu.
Kako navode Novosti, predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani verovatno zna za tu „kvaku“, pa je juče usred Španije, države koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, pokušala da ubedi Madrid da podrži mere protiv naše zemlje.
Premijeri Albanije i Hrvatske, Edi Rama i Andrej Plenković, međutim, misle da je moguće pronaći prečicu i kazniti Srbiju.
Podseća se da je Vjosa Osmani rekla da Španija, koja predsedava Savetu EU do kraja godine, doprinosi miru i stabilnosti evropskog kontinenta ali i da je i poručila da se nada da će Madrid razumeti da, kako je kazala, „podržavanje agresora“ nakon događaja 24. septembra u Banjskoj neće pomoći miru i stabilnosti:
– Nema razloga za sastanak dok se ne usvoje sankcije Vučiću. Prvo sankcije, a onda možemo da razgovaramo o ostalom. Nadam se da će se Španija pridružiti drugim zemljama koje isto razmišljaju u Evropi da usvoji mere protiv Srbije zbog ovog užasnog čina, ne samo protiv Kosova, već protiv mira i stabilnosti i bezbednosti celog evropskog kontinenta – rekla je Vjosa Osmani.
Iz Brisela su ranije poručili da bi EU mogla da uvede sankcije i Srbiji ukoliko se dokaže eventualna povezanost Beograda sa nedavnim događajima u Banjskoj. U tom trenutku im je prst u oku bilo i navodno nagomilavanje srpskih snaga na administrativnoj liniji, kao i proglašavanje Dana žalosti.
Iako se navodilo da Evropska komisija može autonomno da donese mere, bez saglasnosti svih država članica, kao što je to pre nekoliko meseci učinila protiv tzv. Kosova, nije tačno, ističu Novosti i dodaju da najpre, Komisija ne odlučuje, a zatim, ne mogu ni neke članice u tom procesu da se isključe.
– Nikada ne diskutujemo u javnosti o procedurama u toku. Kao što je to bio slučaj s merama protiv Kosova, najavili smo ih tek kada je postignut konsenzus o tome kako da se reaguje s evropske strane. Ista je stvar i sa aktuelnom situacijom. Kada zemlje članice budu mislile da je dobar trenutak, doneće odluku o tome šta se desilo na severu Kosova 24. septembra, i kako EU želi da reaguje, konsenzusom, jer mi tako odlučujemo, jednoglasno i jedinstveno – bio je jasan portparol EK Peter Stano.
Stano je u slučaju Prištine potvrdio da je Boreljov kabinet uputio zemljama članicama kopije nacrta mera koje će biti sprovedene protiv Prištine ukoliko tamošnje vlasti ne preduzmu hitne i adekvatne korake za smirivanje situacije i spuštanje tenzija. Navedeno je i da su neke zemlje članice EU pre toga već bile uvele slične mere, podsećaju Novosti.
U slučaju tzv. Kosova radilo se o određenim restriktivnim potezima, kao što su privremeno obustavljanje rada u radnim telima u okviru SSP, nepozivanje na sastanke na visokom nivou osim kada je reč o dijalogu, suspendovanje bilateralnih poseta, kao i obustavljanje finansijskog programa IPA za 2024. „Euroaktiv“ je preneo da bi Priština do kraja ove godine mogla da izgubi oko 500 miliona evra koje bi dobila iz evropskih fondova.
Kada bi eventualno odlučili da i Beogradu uvedu određene restriktivne mere, sve bi se odigravalo na sličan način, predlogom EK, uz konsenzus zemalja članica.
