Primanja nikakvih nemamo, ni stoke nemamo. Suša nam je spalila i ono malo vrta što smo imale, a kada smo krajem jula stigle u okolinu Raške da beremo maline i tako zaradimo za hleb i lekove, strašan grad je za nekoliko minuta uništio malinjak našeg domaćina.
Bez dinara smo se vratile na Rogoznu gde nas je u kući čekalo samo tri kilograma brašna. Kad smo pomislile da ćemo skapati od gladi, Bog nas je, ipak, pogledao. Na vratima se iznenada pojavio humanitarac Hido Muratović, koji nam je doneo mnogo namirnica i novu veš-mašinu, vrednu oko 300 evra, donaciju jednog dobrotvora, čitaoca „Vesti“ iz Austrije. Spasli su nas, Bog im dao sve najbolje u životu!
Ovako za „Vesti“ priča bolesna i jedva pokretna starica Ratka Đorđević iz sela Cvrnje na Rogozni koja u trošnom kućerku, oblepljenom blatom i sa zemljanim podom, živi sa takođe bolesnom ćerkom Slobodankom.
– Težak je, tužan i neizvestan naš život. Koliko god se čovek trudio, ovde na opusteloj i ovih dana sprženoj planini ne može da se preživi. Nama je još teže jer smo žene i totalna beda, a uz to i bolesne. Jedina nada su nam dobri ljudi koji nam odnedavno, od kada smo smo našu muku ispričale na stranicama Humanitarnog mosta, povremeno pošalju pomoć – dodaje baka Ratka.
Ističe i da joj je veš-mašina bila velika želja, da se obradovala, ali da će i dalje biti problema s pranjem.
– Nemamo vodu u kući, niti vodovod, mašinu ćemo zato ručno puniti vodom s obližnjeg izvora. Planiramo i da vodu dovedemo bar do ispred kuće, ipak, biće nam velika pomoć, jer više nećemo prati rukama. Hvala veliko dobrotvoru iz Austrije, još više velikom čoveku Hidu Muratoviću kome i na plus 40 stepeni nije bilo teško da nas poseti i obraduje. Malo je danas takvih ljudi – naglašava baka Ratka.
Nada se i dalje da će joj čitaoci „Vesti“ pomoći bar da ne gladuje, da na vreme kupi lekove, možda i da utopli kućerak u kome se s ćerkom Slobodankom zimi smrzava. Da još plati struju, nabavi ogrev, zemljani pod zameni patosom, uvede vodu u kuću, dosanja kupatilo…
Iako su to za sada bakine puste želje, možda joj se ova želja, makar i u poznim godinama ispuni jer čitaoci „Vesti“ nikoga nisu ostavili na „cedilu“.
Još jedna donacija od 100 evra, od istog anonimnog donatora, stigla je u ovaj kraj, u selo Troštice, na padinama Golije, gde sa teško bolesnom majkom Rosom i sestrom Marinom živi Miloš Jovanović, bolesni ratnik s Košara koji je već nekoliko godina štićenik našeg Humanitarnog mosta.
– Da nije bilo čitalaca „Vesti“, pratilaca sajta Ljudske sudbine i mojih saboraca rasutih širom Srbije i Crne Gore, danas najverovatnije ne bih bio u životu, jer nakon povratka s Kosova, gde sam preživeo pakao i zaradio teške bolesti, punih 18 godina nisam imao ni zdravstveno osiguranje, niti sam imao novca za lekove i lekare. Zato hvala i tom divnom čoveku od sveg srca što je mislio na mene i poželeo na ovaj način da mi pomogne. Nama je zaista svaki dinar zlata vredan – priča Miloš i žali se da, iako je na Kosovu za Srbiju krv prolivao i zdravlje izgubio, još oskudeva u lekovima, brašnu i drugim namirnicama.
Još bez primanja
Prema rečima Miloša Jovanovića, u odnosu na to kako smo ga prvi put zatekli i pisali o njemu, njegovo zdravstveno stanje je nešto bolje i zbog samih uslova života, koje su mu omogućili divni sugrađani i ljudi iz dijaspore. Ipak, još nije ostvario pravo na penziju koja bi bila velika sigurnost za dalji tok lečenja i života uopšte.
– Sad je nešto bolje jer su me pregledali vojni lekari sa VMA i konstatovali da sam totalni invalid, ali penziju još nisam dobio. Srećom, dobri ljudi su nam izgradili kuću i kupili najneophodniji nameštaj i aparate za domaćinstvo. Bez toga, naš život bi i dalje bio izuzetno težak. Povremeno nam stigne i po neka donacija, tek da platimo dug za struju. Hvala beskrajno dobrotvoru iz Austrije, i njegovu donaciju potrošćemo „na svetlo“, jer nam već prete isključenjem – iskreno će Miloš.
U bespuću
Vojska je pre tri godine poslala mašine da Milošu raščiste i naspu put do njegovih Troštica i povežu ga sa ostalim svetom. Nažalost, već prvog dana buldožer se pokvario, pa se ekipa vratila neobavljenog posla uz obećanje da će ponovo doći. Iz nepoznatih razloga, više se nisu pojavljivali. Novopazarska gradska uprava nedavno je poslala mašine da poprave put do ovog i okolnih sela, deo trase je delimično popravljen, ali je Miloš i dalje ostao u bespuću.
