Kao i mnogim drugum gradovima tako je i u Manhajmu, koji je smešten između Štutgarta i Frankfurta virus korona blokirao normalan život. U gradu sa više od 300.000 stanovnika oseti se promena posle uvođenja novim mera zbog korona virusa. U nedeljno poslepodne reporter „Vesti“ je, u očekivanju da će sresti nekoga od naših zemljaka, jer u gradu živi više hiljada Srba, prošetao glavnom manhajmskom ulicom i posetio vodeni toranj, najomiljenije mesto gde se okupljaju, šetaju i uživaju posetioci, roditelji sa decom i svi oni koji vole život na čistom vazduhu. Glavna ulica donekle je popunjena šetačima sa maskama na licima. Ugostiteljske radnje, kafići, pekare koje bi inače radile punom parom bile su zatvorene, a kafu ili nešto za jelo poneki objekti su nudili samo na šalteru.
Kada smo izgubili i poslednju nadu da ćemo sresti nekoga od naših ljudi, eto na biciklu Aleksandra Marjanovića (35) koji je na svom dvotočkašu kružio oko vodenog tornja. Tridesetpetogodišnji Aleksandar je rodom iz Teslića u Republici Srpskoj, zaposlen u fabrici motora u Manhajmu.
– U ovo vreme korone, svoje slobodno vreme najviše provodim vozeći bicikl, jer svako drugo druženje je ograničeno ili zabranjeno. Grad je i ovako dosta pust, pa je i na Vodenom tornju, gde je obično uvek gužva, sablasno prazno – kaže Aleksandar.
Na pitanje kad je bio u zavičaju, pomalo tužno kaže u januaru.
– Planirao sam nekoliko puta odlazak u rodni kraj, ali korona je svaki put izmenila planove. Nadam se da će u skorije vreme sve ovo proći, da će se nešto i promeniti i da ćemo moći slobodno da se krećemo, pa ću onda u Teslić – reče nam Aleksandar i ode da okrene još koji krug.
A na vodenom tornju, koji je u normalno vreme ukrašen vodom i vodenim mlazevima, zatekli smo neobičnu sliku. Nema ni vode, ni vodoskoka. Korito vodenog tornja bilo je suvo i u njemu je moglo slobodno da se šeta. Klupe oko tornja bile su prazne, a malobrojne šetače moglo je na prste prebrojati.
Nažalost, zbog korone nema okupljanja, druženja, izlazaka na nedeljnu kafu ili na ručak u restoran. Zabrane se poštuju, a kada sve to prođe nadamo se da ćemo imati i lepše slike sa ulica Manhajma.
Tužna slika
Među malobrojnim šetačima našli su se i Nataša i Nikša Bradaš sa ćerkicom. Slobodno popodne su iskoristili da sa jednogodišnjom Mašom izađu napolje i prošetaju.
– Nema se gde, probali smo da odemo u Luizenpark gde obično idemo, ali je zatvoren. Došli smo ovde da sa Mašom uživamo, međutim i ovde smo zatekli tužnu sliku. Malo ćemo prošetati, pa ponovo kući, biće bolje – rekoše nam Bradaši i pustiše Mašu da uđe u suvo vodeno korito kako bi okovečili taj trenutak.
