Nove mere zaštite od korone uvedene od 2. novembra važe i za grad-pokrajinu Berlin. Na nekim prometnim ulicama, kao što su Kudam ili Karl Marks štrase, uvedena je obaveza nošenja maski i na otvorenom. Škole nastavljaju da rade. Društvenim mrežama već uveliko kruže nedoumice i zanimljivi komentari: „Ako škole i dalje rade uz redovno provetravanje, zašto ne bi mogli da se provetravaju bioskopi i pozorišta, pa da i oni dalje rade?“ A jedan od duhovitih poziva za doček Nove godine bio je i: „Hajde da se za Novu godinu svi, uz jelo i piće, okupimo u metrou i zajedno proslavimo, jer tu niti ima ograničenja za broj prisutnih, niti to neko kontroliše.“
Zabeležili smo kako ove dane provode i neki naši zemljaci u Berlinu.
Milan Rundić je na specijaliziciji za hirurga, živi sa devojkom Elizom, koja je Grkinja i radi kao profesor hemije u srednjoj školi.
– Svakodnevni život prilagođavamo novim propisima zaštite od korone, što utiče i na smanjenje slobodnog vremena. Specijalizacija je pri kraju, ali je još dosta zahtevna, jer imam dežurstva svaki drugi vikend. Tokom obavljanja operacija, inače su uobičajene stroge mere zaštite od infekcije, pa pojavom korone, uključujući i najnovije mere, nisu uvedene neke specijalne novine. Mnogo više izmena ima u organizaciji posla. Uvođenjem ovih najnovijih mera zaštite od kovida, drastično je smanjen broj operacija koje obavljamo. Bavimo se prevashodno urgentnim slučajevima – priča Milan, koji je prvo bio u malom mestu, Zelov u Brandenburgu pa je prešao u Frankfurt na Odri, na granici sa Poljskom, a pre dve godine je našao posao u bolnici, u glavnom gradu Nemačke.
Sa koronom je kaže dosta teško.
– Vodeći računa o svim starim i novouvedenim merama zaštite, nekako nam ostaje manje slobodnog vremena.
Vladimir Radošević, završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu i bavi se softverom.
– U firmi u kojoj radim, od skoro je uvedena obaveza nošenja maski. U kancelariji ne moram da je nosim, ali svaki izlazak na hodnik ili boravak u zajedničkim prostorijama
dozvoljen je samo uz masku. Posao softverskog inženjera, koji radim dobrim delom, može da se obavlja i od kuće, što mnoge kolege koriste, ali ja ipak preferiram rad u kancelariji. Eventualno, tokom nedelje, ipak odradim dan ili dva kod kuće i ta fleksibilnost mi dosta odgovara, a nadam se da će se zadržati i kada pandemija prođe.
On kaže da je upoznao priličan broj naših ljudi u Berlinu i rado provodi vreme u druženju s njima.
– Pre je to bilo u kafićima, a sada na privatnim žurkama i rođendanima. Neki od naših ljudi sa kojima se družim su ovde nešto duže nego što sam ja, ali desilo mi se da u supermarketu upoznam ljude koji su se tek prethodni dan doselili.
– Čuo sam da pričaju srpski, obratio sam im se da malo proćaskamo i dan-danas smo dobri
prijatelji – kaže Vladimir, koji je radnu karijeru započeo u Americi, gde ne namerava
da se vrati, iako rado ode kod brata u posetu.
– Za sada mi je ovde sasvim dobro, a za neku dalju budućnost postoji opcija da se vratim u Srbiju. Da bih život nastavio tamo, treba da se stvore odgovarajući uslovi, ali za sada se ne opterećujem time. Supruga Rosana je iz Venecuele, upoznali smo se još u Americi i zajedno došli u Berlin. Bila je više puta u Srbiji i tamo joj se veoma dopada, posebno atmosfera i kulinarski specijaliteti.
Bliže Srbiji
Vladimir je u SAD otišao kod brata i najviše vremena proveo u San Dijegu, gde je završio i master elektrotehnike.
– Posle tri godine rada u tom kalifornijskom gradu, dobio sam mogućnost da nastavim da radim za istu firmu, ali u njihovom ofisu u Berlinu. To je bila dobra prilika koju nisam hteo da propustim, tako da sam sada mnogo bliže Srbiji. Prvobitno je rad trebalo da bude ovde na određeno vreme, ali sam odlučio da ostanem. U Americi sam imao nešto viće kontakata sa našim ljudima koje sam najviće upoznao u crkvi, dok se u Berlinu sa našima najviće viđam na privatnim zabavama. Nedavno sam počeo intenzivnije da učim nemački, jer se
na poslu služimo isključivo engleskim. Zatvaranje u stanove, na šta nas je korona prisilila
od marta, navelo me je na to da se nemačkom više posvetim. U početku nije bilo baš lako, ali sada već ide bolje i jezik zemlje domaćina već pomalo koristim i na poslu.
