Po želji anonimnog dobročinitelja iz Ludvigzburga, deo njegove donacije od 100 evra, proteklih dana uručeno je samohranom ocu Zoranu Tutunoviću iz sela Rajac kraj Čačka, gde ovaj bivši oficir, danas nadničar, brine sam o četiri devojčice. Uz to, prosleđeno i toplo pismo u kome između ostalog piše:
„U nadi da ćete uručiti moju skromnu pomoć onima kojima je namenjena, biću na tome iskreno zahvalan, a još srećniji ako se ti nesrećni ljudi i njihova deca bar na trenutak obraduju iznenada skromnoj donaciji nepoznatog dobročinitelja. Penzioner sam iz Ludvigzburga kod Štutgarta, a rodom iz okoline Doboja u Republici Srpskoj. Prvi put vam se javljam sa željom da se i ja odazovem vašoj plemenitoj rubrici i akciji Humanitarnog mosta da i ja učinim jedno dobro delo za gladne i siromašne poput vaše plemenite čitateljke Rajke Tarlać iz Sidneja. Mada nisam redovan čitalac, uvek volim da pročitam moj omiljeni list „Vesti“ kada mi se ukaže prilika za to. Sigurno je da ovo neće biti prvi put da se odazovem akciji, za slanje donacija nesrećnima u otadžbini, navodi naš čitalac i dodaje:
Neću vas zaboraviti
„Trudiću se da to činim i ubuduće, jer više puta budem potrešen čitajući o gorkim sudbinama nersećnih ljudi koji očekuju bilo kakvu pomoć od ljudi velikog srca. Hrabri gospodine Tutunoviću o vama i vašoj teškoj sudbini čitao sam u „Vestima“ u nekoliko navrata diveći se vašoj hrabrosti i upornosti. Biće mi posebno drago ako se vi i vaše četiri ćerke-princeze bar na trenutak obradujete mojom skromnom, ali od srca pomoći za vas. Uvek sam cenio hrabre ljude, uporne i velikog srca, baš kao i vi! Neću vas zaboraviti, u dogledno vreme ću vam se opet javiti. Budite jaki, istrajte u vašoj hrabrosti i neka vam Gospod bude milostiv i sreću i zdravlje vam podari! Vama i vašoj deci .“
Vidno obradovan, ne samo donacijom nego i rečima podrške dobrotvora, Zoran Tutunović se od srca zahvalio.
– Ovako tople reči i pismo ne mogu da vas ostave ravnodušnim. Hvala za podršku i pomoć koja deci i meni mnogo znači. Život nam se zahvaljujući ovako dobrim ljudima polako menja i sve nekako ide na bolje. Bez pomoći čitalaca „Vesti“, ništa što me je u životu snašlo ne bih mogao da prevaziđem. Hvala i svima drugima koji su mi pomogli onda kada mi je bilo najteže. Njihovu pomoć iskoristiću na najbolji mogući način – rekao je Zoran Tutunović, otac Marije, Anđelije, Stojke i Milice.
Milici za terapije
Budući da i ova donacija stiže pred odlazak u Novi Sad, gde će Zoran Tutunović odvesti najmlađu ćerku Milicu na preglede i očne stimulacije u Novom Sadu, biće delimično utrošen na njene potrebe.
– Istina je da će lečenje moje Milice biti dug i skup proces, ali daću sve od sebe da joj omogućim zdravo i srećno odrastanje, kao i Mariji, Anđeliji i Stojki. Sve što preostane kada namirimo račune za njeno lečenje, za nas je bukvalno dodatni poklon – istakao je Zoran, još jednom se do neba zahvalivši dobrim ljudima koji su mislili na njegovu ćerku kojoj treba posebna nega.
Olakšano roditeljsko breme
Mala Milica, iako ima šest godina, ne govori, zbog čega pohađa Specijalnu školu u Čačku i veoma često ima terapije u Novom Sadu.
– Zahvaljujući plemenitim čitaocima „Vesti“, Milicu sam i letos vodio u Novi Sad na očne stimulacije, ali i druge neophodne terapije. Bilo mi je teško, jer nisam znao kako da joj to omogućim. I danas mi nije lako, ali uz podršku dobrih ljudi sve je lakše, pa i breme samohranog roditelja. Čini mi se da se kolo naše sreće polako okreće. Zato, još jednom, gde god da ste vi ljudi sa srcem i dušom, želim vam svu sreću ovog sveta – reči su zahvalnosti Zorana Tutunovića nekada perspektivnog oficira JNA koji je svojevoljno napustio vojsku u želji da oformi porodicu, da se vrati na očevinu i da sa porodicom živi od svog rada, ali kome je život ubrzo pokazao „zube“.
Pola života u mraku
Uspešna operacija Milice Tutunović, zahvaljujući humanosti naših ljudi u svetu, bio je veliki korak, ali tek prvi u njenom potpunom ozdravljenju, jer prema rečima lekara, Milica je bitan deo svog života provela u potpunom mraku, što je ostavilo ozbiljne posledice na njen mentalni razvoj. No, Zoran to sve stoički podnosi, jer pred sobom ima cilj da decu izvede na pravi životni put i nadasve da Milica u dogledno vreme bude kao sva ostala deca.
– Meni kao muškarcu nije nimalo lako da sam odgajam četiri devojčice. Moram stalno da razgovaram s njima, ne smem da ih ispustim, a dobro znam da iako se svim silama trudim, neću nikad moći da im nadomestim majku – iskreno će Zoran.
I drugi pomažu
Saznavši za Zoranovu sudbinu, mnogi sugrađani, udruženja i organizacije su takođe poželeli da mu pomognu.
– Svima sam beskrajno zahvalan. Nekako stvari same od sebe idu nabolje i rešavaju se jedna po jedna. Na pragu smo da rešimo još neke goruće probleme. Kada do toga dođe, prvo ću vas obavestiti. Bog nas je pogledao i uslišio naše molitve. Nismo sami u celoj ovoj zavrzlami zvanoj život i to nam mnogo znači – kazao je Zoran.
