Želela sam samo struju, bar jednu sijalicu i jednu utičnicu, da se teško bolesna ne patim u mraku, a dobila sam – sve! – reči su Zumrete Ćatović iz naselja Mala Ravan na periferiji Tutina, teške srčane bolesnice i sve do nedavno puke sirotinje. U nastavku razgovora sa ovom napaćenom, ali do neba zahvalnom ženom saznali smo da je zahvaljujući pomoći čitalaca „Vesti“ ostvarila i najveću želju, da ima kupatilo.
– Moja baraka sada je obložena stiroporom i fasadom i topla je, dobila sam svetlo i uvela vodu, konačno, imam i kupatilo o kome sam samo maštala. Kupila sam i najosnovniji nameštaj, evo upravo gledam televizor. Za koji dan stiže mi i veš-mašina, a postaraću se da kupim i frižider i hranu da uvek imam zalihu. Ja sam sada najsrećnija žena na ovom svetu, još mislim da sanjam i još ne verujem da je sve ovo moje! – rekla je ushićeno Zumreta.
Sve do pre mesec i po dana, dok za njene nevolje nisu čuli i naši čitaoci širom sveta, koji su odmah počeli da šalju pomoć, živela je u trošnoj i hladnoj brvnari bez vode, struje i kupatila, ali i bez najosnovnijih namirnica, odeće, obuće i lekova…
– Sve se odjednom preokrenulo. Sve što sam tražila i poželela i mnogo više od toga dobila sam za mesec i po dana. Nisam ni sanjala da u svetu postoji toliko dobrih ljudi spremnih da pomognu meni i drugima koji se bore za golo preživljavanje. Sada sam se uverila da nisam sama i da nikad neću biti sama. Beskrajno hvala svima koji su me podržali, svim dobrotvorima širom Evrope, Amerike i Australije, hvala „Vestima“ i posebno humanitarcu i velikom čoveku Hidu Muratoviću koji se založio za mene kad mi je u životu bilo najteže. Sigurna sam da neko odozgo sve gleda i da će, ako ja to ne mogu, bar svevišnji svu tu dobrotu znati da nagradi – poručuje Zumreta.
Naglašava da njeno srce radi sa 30 odsto snage, da njena borba ne prestaje, ali da će sada sve biti lepše i mnogo lakše.
– Kad bih ranije otišla u komšiluk da bar sat-dva budem u osvetljenoj sobi i pogledam televizor, uvek bi se pri povratku dodatno „razbolela“, jer sam se vraćala u mrak i kao grob hladnu brvnaru. Mislila sam da će tako, čak i mnogo gore, biti sve do kraja mog života i da ću umreti u mraku, ali eto, Bog me je pogledao i poslao dobre ljude da mi pomognu – kaže Zumreta.
Dodaje i da se svako jutro i svako veče Bogu moli za njene donatore i da dok je živa neće zaboraviti njihovu dobrotu.
Darovi iz Nemačke
Poslednje donacije Zumreti su stigle iz Nemačke gde je najviše Sandžaklija na privremenom radu. Od Beca Gudževića i Alena Grace dobila je po 100 evra, a od porodica Kurtović, Juković, Višnjić i Bogućanin ukupno 270 evra. Deo je potrošila za opremanje kupatila, a ostatak čuva za naručenu veš-mašinu.
Utrošeno 3.500 evra
U našoj akciji za pomoć ovoj usamljenoj i teško bolesnoj ženi sakupljeno je i za razne radove utrošeno oko 3.500 evra, podstaknuti akcijom čitalaca „Vesti“ pomogle su joj i komšije koje su joj i ranije uvek pomagale.
– Preteklo mi je još 300 evra za veš-mašinu. Volela bih da kupim i frižider, ali trenutno nisam u mogućnosti. Postoje i neka obećanja dobrih ljudi da će mi i to rešiti. Kako god da bude, ja im se unapred zahvaljujem. Mnogo hvala i svima koji su me zvali i bodrili me, i to mi mnogo znači u mojoj borbi sa životnim nedaćama – poručuje Zumreta.
