Ministarka pravde Nela Kuburović upozorila je danas članove Saveta Bezbednosti UN da se stavom tužioca Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu, prema kojem napredak Srbije u evrointegracijama treba uslovljavati saradnjom sa Mehanizmom, ulazi u politički kontekst saradnje Srbije sa EU, a pravni argumenti se zamenjuju političkim.
– Od Mehanizma se otvoreno traži da postane sredstvo za politički pritisak. Ni Tužilaštvo ni Mehanizam taj mandat nemaju istakla je Kuburović na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku, poručucjući da Srbija ostvaruje uspešnu saradnju sa Mehanizmom i ispunjava preuzete obaveze.
Govoreći na sednici povodom predstavljanja šestomesečnog izveštaja o radu Mehanizma, naslednika Haškog tribunala, ministarka pravde je podsetila na niz aktivnosti koje je Srbija preduzela u okviru saradnje sa Hagom, a tiču se slobodnom pristupu haškog tužilaštva svim dokazima, dokumentima, arhivama i svedocima, rešavanja primljenih zahteva…
Prema njenim rečima, kroz saradnju sa Tribunalom Srbija je menjala i unapređivala i svoj nacionalni pravosudni sistem, te se uslovljavanjem njenog napretka ka EU, stiče utisak da nakon svih godina napornog rada i izuzetnih rezultata, to nije dovoljno.
Osvrćući se na konstatacije iz izveštaja Tužilaštva o neprocesuiranju izvršilaca višeg ranga, Kuburović je podsetila da su među licima isporučenim Tribunalu bili predsednik SRJ, predsednik Srbije, potpredsednik Savezne Vlade, potpredsednik Vlade Srbije, trojica bivših načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, bivši načelnik Službe državne bezbednosti i brojni vojni i policijski generali.
– To nije traženo ni od jedne druge zemlje. Za druge, nije bilo političke volje. A pravnih razloga je svakako bilo – napomenula je ministarka pravde.
Takođe je skrenula pažnju članovima Saveta bezbednosti da je nedopustivo tužiočevo pominjanje etničkog čišćenja i brojke od 800.000 civila na Kosovu i Metohiji u martu i aprilu 1999. godine, upozoravajući da je manipulacija brojevima uvek svedočila o pristrasnosti i dovodila do dalekosežnih posledica.
– Ovde se radi o podacima propagandne mašinerije, uz pomoć kojih je trebalo opravdati bombardovanje Republike Srbije, pre tačno 20 godina, od 78 dana, bez ikakvog povoda i bez odluke Saveta bezbednosti UN – ukazala je Kuburović.
Ona je podsetila da je taj monstruozni čin odneo na hiljade ljudskih života za koje, kako je rekla, izgleda da niko nije nadležan, a ni kriv.
– Upravo su pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, za krivična dela izvršena na teritoriji KIM, osuđena lica najvišeg komandnog ranga iz Republike Srbije, samo zato što su branila svoju zemlju – napomenula je Kuburović.
Podsetila je da još uvek niko nije odgovarao za progon i ubistva Srba i nealbanskog stanovništva, te da se čini da je pravda za žrtve ratnih zločina na KIM još uvek ostala nedostižna.
Što se tiče Specijalizovanih veća (Sud za OVK) i Specijalizovanog tužilaštva koje su osnovale privremene institucije u Prištini, sa sedištem u Hagu, ove institucije, prema rečima Kuburović, nisu postigle nikakve rezultate.
Pored toga, obavestila je članove Saveta bezbednosti da od 1. novembra 2018. do 1. jula 2019. godine Tužilaštvo EULEKS-a u Prištini nije uputilo nijedan zahtev za pomoć srpskom Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije, dok je tužilaštvo Srbije Tužilaštvu EULEKS u Prištini uputilo 16 zahteva za pomoć, od kojih je odgovoreno na samo jedan zahtev.
To, kako je istakla, onemogućava procesuiranje za zločine počinjene nad Srbima i nealbanskim stanovništvom i svakako je jedan od razloga zašto nema odgovornih za progon Srba sa KIM.
Navodeći da postoje naznake da će doći do promena dugogodišnje prakse prevremenog puštanja na slobodu osuđenih pred Tribunalom i Mehanizmom, ministarka pravde smatra da bi one mogle posredno uticati na inicijativu Srbije, pokrenutu pre više od 10 godina, da njeni državljani izdržavaju kazne u Srbiji.
Ponovila je molbu Savetu bezbednosti da razmotri postojeću praksu i dozvoli da sprski državljani kazne izdržavaju u Srbiji, ističući da je naša zemlja spremna da prihvati međunarodni nadzor kao i da pruži jasne garancije da se osuđenici neće naći na prevremenoj slobodi pre odluke odgovarajcuhe institucije.
Ona je ukazala da se teško može očekivati ostvarenje svrhe kažnjavanja – resocijalizacija, ukoliko osuđeni kazne izdržavaju u dalekim zemljama, čiji jezik ne razumeju i gde im je mogućnost kontakata sa porodicama svedena na minimum.
Članove Saveta bezbednosti Kuburović je obavestila da je saradnja u regionu je u usponu, ističući da je saradnja Srbije sa Bosnom i Hercegovinom na visokom nivou, kao i da se nada da će doći do unapređenja saradnje i sa Hrvatskom.
Istakla je da je u maju u Beogradu organizovana Regionalna konferencija tužilaca na kojoj su pored predstavnika srpskog Tužilaštva za ratne zločine, učestovale visoke delegacije tužilaštava BiH, Republike Hrvatske i Crne Gore, kao i glavni tužilac Mehanizma Serž Bramerc.
Govoreći o radu srpskog Tužilaštva za ratne zločine, ministarka prenela da je ono od 1. novembra 2018. do 1. jula ove godine podiglo je ukupno šest optužnica, da je u fazi suđenja ukupno 20 predmeta, dok je istraga u toku u šest predmeta protiv 54 lica.
U istom perdiodu, kako je rekla, Viši sud u Beogradu doneo je presude u pet predmeta, a tužilaštvo je zaključilo sporazum o prizanju krivice sa jednim licem.
– Svi osuđeni su Srbi. Srbija i dalje nastavlja praksu nesuđenja u odsustvu za ratne zločine počinjene nad srpskim stanovništvom, zbog čega je u fazi prekida 27 predmeta, kojima je obuhvaćeno 132 lica – navela je ministarka pravde.
Navodeći da mandat Mehanizmu ističe u junu 2020. godine što je, ocenila je da je to u neskladu sa procenama zvaničnika Mehanizma da će pojedini postupci biti okončani do kraja 2020. godine i postavila pitanje institucionalnog okvira u kojem će se razmatrati do tada nerešena pitanja.
