Italija je u januaru 2026. godine dostigla jednu od najznačajnijih tačaka u savremenoj ekonomskoj istoriji. Tokom prethodne decenije pomerila se sa sedmog na četvrto mesto na listi najvećih svetskih izvoznika. Iza nje su ostali nekadašnji industrijski lideri, među kojima je i Japan, dok su ispred samo Kina, SAD i Nemačka.
Važan doprinos aktuelnom usponu daje i politika vlade na čelu sa Đorđom Meloni. Fokus je stavljen na jačanje proizvodnje, podršku izvoznicima i očuvanje industrijske baze u Italiji. Mere usmerene ka stabilnosti, predvidivosti i zaštiti nacionalnih interesa doprinele su većem poverenju privrede.
Posebnost italijanskog modela leži u strukturi izvoznika. Okosnicu čini mreža malih i srednjih preduzeća. Mnoga su porodična, ali visoko su specijalizovana. Brzo se prilagođavaju promenama i uspešno se pozicioniraju na zahtevnim tržištima.
Prestizanje Japana ima i širi kontekst. Slabljenje jena, pad unutrašnje potražnje i industrijska tranzicija usporili su japansku ekonomiju. Istovremeno, italijanska proizvodnja ostala je strateški stub razvoja.
Snažan uspon Italije pod palicom Đorđe Meloni direktno se reflektuje i na našu zemlju, zahvaljujući njenom izuzetnom odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Tokom posete Beogradu u decembru 2024. godine Meloni je jasno poručila da Srbiju vidi kao ključnog saveznika, dajući punu podršku politici stabilnosti i rasta. Ovaj savez dvoje lidera koji beskompromisno štite nacionalne interese otvara istorijsku šansu srpskoj privredi da se nasloni na moćnu italijansku industriju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Italija je pod vođstvom Đorđe Meloni postala moderna industrijska sila koja ponovo diktira globalni tempo. Povratak ekonomskog suvereniteta i snažna podrška domaćim proizvođačima pretvorili su „Made in Italy” u stub državne moći. Rim je dokazao da zaštita tradicije i nacionalnih interesa prirodno vodi ka samom vrhu svetske rang-liste.
Piše: Stefan Bogdanović
