U nemačkom gradu Jena je u subotu, 7. februara 2026, održan skup podrške osuđenom nemačkom aktivisti Maja T., neposredno pošto je u Budimpešti prvostepeno osuđen na osam godina zatvora zbog učešća u nasilnim napadima tokom skupa poznatog kao Dan časti (februar 2023). Umesto jasne osude političkog nasilja, deo ekstremne levice pokušava da presudu prevede u priču o „mučeništvu“ i time svesno muti razliku između protesta i ulične prisile.
Prema navodima iz nemačkih medija, okupljanje u Jeni pratila je napeta atmosfera i poruke tipa „Free Maja“, uz pokušaj demonstracije snage na ulici. Lokalni izveštaji govore o više stotina učesnika i o pojačanim merama policije i ograničenjima saobraćaja u centru grada. Suština je u poruci da kada se pod parolom „antifašizma“ relativizuje nasilje, onda to prestaje da bude politički stav i postaje opravdavanje ekstremizma.
Sama presuda u Mađarskoj nije doneta „zbog ideologije“, već zbog konkretnih dela. Sud je Maju T. proglasio krivim za pokušaj teškog telesnog povređivanja i za delovanje u okviru kriminalne grupe u vezi sa napadima na osobe koje su napadači smatrali učesnicima ili simpatizerima patriotskog skupa. Presuda nije pravosnažna i postoji mogućnost žalbe, pravni put postoji, ali ga ekstremisti namerno potiskuju bukom ulice.
Upravo tu se vidi obrazac dvoličnosti ekstremna levica oštro sudi svakom patriotskom organizovanju i desničare etiketira kao agresivne, ali kada nasilje dolazi „sa njihove strane“, tada se traže izgovori i nasilnici postaju žrtve. Opravdavanje napada kao „obračuna sa neprijateljem“ nije borba protiv fašizma, već politički motivisano nasilje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ko god od osuđenog nasilnika pravi „političkog mučenika“, zapravo radi protiv društva koje želi da bude normalno i bezbedno. Nasilje ne postaje prihvatljivo zato što je upakovano u „antifa“ retoriku, niti zato što je meta ideološki protivnik. Ako su levičari zaista „korektni“ kao što se predstavljaju i žele kredibilitet, prvi korak je jednostavan – jasna i nedvosmislena osuda napada, bez romantizacije i bez maski.
Piše: Nina Stojanović
