Folklor nije samo skup igara i pesama. On je puls naroda, živi kod koji čuva sećanje, jezik i dušu kroz vekove. On je umetnost prenošena „sa kolena na koleno“, slikovito predstavlja duhovnu i kulturnu prošlost, omogućavajući rekonstrukciju bića srpskog naroda. U vremenu globalizacije, srpski folklor postaje neprocenjiv čuvar identiteta, posebno za one daleko od otadžbine.
Tokom vekova, srpski folklor je evoluirao, ali nikada nije mirovao. Uvek je stvarao umetnost sa svojom etikom i posebnostima. Iako se ne može precizno utvrditi poreklo svih igara i pesama, jasno je da nemaju jednog kompozitora. One su direktni zapis narodnog stvaralaštva, prenetog predanjem. Zato se pesme sa istim tekstom u različitim krajevima pevaju drugačije, a kola, iako istog imena, pokazuju primetne razlike kroz generacije. Srpski folklor je izuzetno raznolik po ritmu, koracima, muzici i narodnim nošnjama.
Za Srbe u dijaspori, folklor je ne samo emotivna veza sa domovinom, već i aktivno sredstvo očuvanja identiteta. Kroz pesmu i igru, kroz nošnju i običaje, dijaspora održava živim svoj jezik i kulturu, prenoseći na mlađe generacije ponos na korene. On im poručuje da, ma gde bili, nose u sebi neizbrisiv trag otadžbine, podsećajući ih na snagu zajedništva i tradicije koja ih povezuje.
Za one u otadžbini, folklor služi kao snažan podsetnik na vrednost doma, ukorenjenosti i duhovne snage koja proizilazi iz pripadnosti. On ih uči da je prava vrednost često u onome što već posedujemo u zajednici, u jeziku, u nasleđu. Poziva ih da prepoznaju lepotu sopstvene kulture.
Srpski muzički folklor deli se na vokalnu, vokalno-instrumentalnu i instrumentalnu. Epske pesme uz gusle i igre uz gajde ili svirale svedoče o bogatoj prošlosti. Tipičan oblik igranja je kolo, lanac igrača u kružnoj liniji. Solo igre su retke, osim u obrednim kontekstima (dodole, lazarice), koje su tragovi paganskih obreda.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Univerzalne vrednosti folklora su neprolazne. On slavi lepotu ljudskog izraza, snagu zajedništva, važnost kolektivnog pamćenja i potrebu za pripadnošću. Srpski folklor je živo tkivo koje spaja prošlost, sadašnjost i budućnost, podsećajući nas na to ko smo i odakle dolazimo.
Piše: Petar Nikolajev
