Parohijski dom u Dortmundu ispunila su nedavno svojom radošću i radoznalošću deca – njih oko 30 u pratnji roditelja, baka i deka. Sve zajedno okupilo ih je ponovno gostovanje novosadskog Dečjeg pozorišta Teatrilo, a isto se dogodilo tokom posetama parohijama u Kelnu, Ahenu i Diseldorfu.
Posle uspešnog prošlogodišnjeg nastupa sa lutkarskom predstavom „Pobuna igračaka“ nastavljena je saradnja sa Eparhijom diseldorfskom i nemačkom pa su sada glumice Ružica Bojović i Jelena Vasić, na poziv Pavla Aničića, našoj deci donele predstavu sa aktuelnom temom – „Novogodišnji zagrljaj“.
Predivan doživljaj
Jednostavna scenografija, svedeni, ali efektni kostimi Stare godine koju igra Ružica, i Nove u Jeleninoj interpretaciji, samo su dali doprinos izgovorenom tekstu i ubedljivoj glumi koja je decu u potpunosti uključila u radnju.
Za to je svakako zaslužna i dobro odabrana ideja predstave u kojoj su i deca svojom nepogrešivom intuicijom i osećajem za pravdu osetila da su Stara i Nova zapravo stari i mladi – njihovi odnosi, (ne)poštovanje i (ne)vaspitanje. Pošto su i sami stali na stranu Stare, koja je oličenje dobra, ali ne i modernog, a Nova se za svoje loše postupanje pokajala, pojavio se i Deda Mraz pod čijom dugom bradom deca nisu prepoznala Žareta, jednog od parohijana, dok im je delio slatkiše.
Te trenutke dečje radosti oko velikog džaka punog slatkiša iskoristili smo za razgovor sa Marinom Marsenić, čija su deca Matea i Uroš zajedno sa drugaricom Sofijom Dević zaista uživala tokom predstave.
– Ovo nam je prva predstava ovde u Nemačkoj na koju dovodimo decu, a uz to je na srpskom. Mnogo nam se dopalo, predivan doživljaj i za njih i za nas. Uživali smo. Sve su razumeli, pratili, učestvovali u radnji. Očito je i da nisu imali problem sa jezikom. Iako smo ovde već četiri godine, pričamo kod kuće samo srpski i trudimo se da deca zajedno sa nama čuvaju naše korene, pre svega jezik. Druže se i sa strancima, ali najviše sa našom decom. Planiramo i da ih upišemo na folklor – nije krila zadovoljstvo Marina.
Omiljeni Deda Mraz
Njena ćerkica Matea bila je dečji iskrena.
– Nova godina je prvo bila bezobrazna i govorila je Staroj da je ružna i da ide, ali posle je videla da to nije dobro i popravila se, pa je i ona posle bila dobra. A najviše mi se svidelo kada je Deda Mraz bacao bombone!
Iako je predstava većim delom svojom interaktivnošću potpuno okrenuta deci, nije se moglo očekivati da neko dete tako „potpuno uđe u predstavu“ i učestvuje spontano u igri kao da je dobilo napisanu ulogu. Ali upravo se to dogodilo, a da čudo bude još veće – mali „glumac“ Tadej slavio je tog dana svoj drugi rođendan.
Nestrpljivo cepkajući papir na čokoladicama i krajičkom oka prateći da mu drugari ne odu, rekao je naš dvogodišnji sagovornik lepim srpskim jezikom:
– Sviđa mi se i stara teta, ali ona glavna crvena mi se više svidela i sa njom sam pričao. Volim i da jedem čokoladu, zato mi je Deda Mraz dao, ali sada bih voleo da mi donese dinosaurusa.
Kao da smo u Srbiji
I dok su se Tadej i drugari jurili i sakrivali u velikoj sali Parohijskog doma, a odrasli se družili uz posluženje, potražili smo i Staru i Novu godinu – Ružicu i Jelenu. Upravo rasklopljenu scenografiju spremile su za put ka Diseldorfu, a u kratkom predahu rado su za „Vesti“ govorile o svom gostovanju i predstavi. Pre Dortmunda predstavu je videla brojna grupa dece i odraslih u Ahenu, a Ružica je primetila divnu atmosferu u publici pri oba izvođenja.
– Učestvovali su mali, ali i stariji, posebno u delu sa zagonetkama, brzalicama i brojalicama. To bogatstvo našeg maternjeg jezika nedostaje ovde našoj deci, a to su mi u razgovoru potvrdile i mame – kaže Ružica.
Jelena je studentkinja i u Teatrilu igra već pet godina.
– Radujem se što mi se pružila mogućnost da, radeći ovo što volim, dobijem priliku, ne samo da dođem ovde, već da steknem iskustva sa našom, ali opet za mene drugačijom decom. I potpuno sam iznenađena, osećam se kao da sam negde u Srbiji – vrlo prihvaćeno. Osim toga upoznajem i ovako lepe zajednice naših ljudi. Čini mi se da su to „fina ušuškana gnezda“ u kojima ljudi mogu da razmenjuju kulturno nasleđe i čuvaju naš jezik. Zanimljivo im je i inspirativno kada im u goste dođe neko iz Srbije – priča Jelena.
Objašnjava i svoju ulogu:
– Moj lik uobražene, mlade Nove godine je prenaglašen baš u smislu nepoštovanja prema Staroj i time želim da pokrenem decu da osete neprijatnost i tu ružnu stranu, da razmisle o svojim odnosima prema starijima, prema bakama i dekama, uopšte ljudima na ulici.
Radionica u Kelnu
Ružica Bojović se posebno osvrnula na aktivnost Teatrila u Kelnu.
– U Kelnu smo priredile lutkarsko-glumačku radionicu. U kreativnom i edukativnom druženju učestvovalo je nešto više od desetoro dece. Pomagali smo im i upućivali ih da prvo naprave lutke, objašnjavale im šta je gluma, otkrivali osećanja, upućivali ih u karaktere. Onda smo spontano na sceni dali uloge lutkama. Bilo je divno. Deca su najprijemčivija kada nešto naprave svojim rukama i onda to ožive – sa iskrenim zadovoljstvom u glasu zaključila je Ružica.
Predavanje o Bibliji
Prateći Ružicu i Jelenu put Diseldorfa uz lepu i radosnu dečju graju brojni parohijani u Dortmundu istovremeno su dočekali i oca Dražena iz Trebinja, koji je uz blagoslove vladike Dimitrija i vladike Grigorija, a na poziv oca Danila posetio parohiju. Posle nedeljne liturgije koju je služio, okupilo se na njegovom predavanju oko 100 ljudi. A tema koja je sabrala toliki broj slušalaca bila je Biblija.
– Tema „Biblijska priča i mi u njoj“ je prigodna i savršeno pristaje ovim danima kada se sećamo važnog biblijskog događaja, Hristovog rođenja. Sveto pismo – Biblija je nešto što uvek treba vraćati u centar pažnje vernicima i upućivati ih na osnovne karakteristike te priče. Biblija ima specifičan integralan glas koji je mozaik, jer je ona delo mnogih autora – kompilacija svetih knjiga nastala u širem vremenskom periodu – kaže za „Vesti“ otac Dražen.
Dodaje da Biblija kao knjiga crkve i kao priča u kojoj mi treba da se pronađemo – jeste konstantan predmet razmišljanja.
– Da podstaknemo nekoga da razmišlja ili, što je još važnije, da postane deo te velike, važne priče – ističe otac Dražen.
Porodica ambijent spasenja
Zajednica naših ljudi pri Crkvi Svetog Luke u Dortmundu poznata je po kulturno-zabavnim događajima koje organizuje i atmosferi druženja. I u toku božićnog posta, smisaono usklađeno, naši ljudi će imati priliku da se pod okriljem ovoga doma okupe i izvan liturgije. O tome nešto više za „Vesti“ govori otac Danilo Dangubić, starešina hrama.
– U toku ovog posta afirmiše se porodica kao ambijent spasenja, što možemo da primetimo po prazničnom krugu i poruci koju nosi. Tokom pripremnih sedmica proslavljamo Detinjce, Materice i Oce i Svetog Nikolu po kome i ovaj zapadni Deda Mraz što raduje decu dobija svoje ime. Sledeći potrebu svih nas da kroz liturgijski život, molitvu i post učinimo prisutnim rođenje Hristovo, u našoj parohijskoj zajednici priređujemo tri teološka predavanja – oca Dražena iz Trebinja, oca Nebojše iz Diseldorfa i oca Zorana iz Vupertala, a u goste nam posle pozorišta Teatrilo stiže Klovn Cvećko iz Trebinja.
