Malina i dalje zauzima važno mesto u srpskoj poljoprivredi i izvozu, potvrđujući status „crvenog zlata“ koje decenijama gradi ugled Srbije na svetskom tržištu. Tokom 2025. godine ubrano je 82.577 tona, što pokazuje da je proizvodnja uprkos zahtevnoj sezoni, ostala stabilna i značajna za veliki broj gazdinstava.
Podrška države dodatno je ojačana kako bi se sačuvala i unapredila ova grana voćarstva. Povećani su podsticaji za podizanje višegodišnjih zasada, pa maksimalan iznos po gazdinstvu sada iznosi pet miliona dinara umesto dosadašnjih 3,5. Uvećani su i limiti za nabavku sadnica voćaka i hmelja, za podizanje novih zasada, kao i za pripremu zemljišta, čime se proizvođačima pruža veća sigurnost i jasniji oslonac za ulaganja.
Na međunarodnom tržištu Srbija ostaje među vodećim izvoznicima maline. U trećem tromesečju 2025. godine zauzeto je treće mesto po količini izvoza, dok posebno ohrabruje rast izvozne cene. Prosečna cena srpske maline porasla je sa 3,54 na 4,88 evra po kilogramu, što potvrđuje kvalitet domaćeg proizvoda i jača poziciju naših izvoznika uoči nove sezone.
Malinarstvo i dalje donosi posao i sigurnu zaradu u brojnim krajevima Srbije. Velika potražnja na svetskom tržištu uz rast cena, pokazuje da domaća proizvodnja ima čvrstu perspektivu. Dodatni optimizam donosi i agrarni budžet za 2026. godinu, vredan 147,5 milijardi dinara, od čega je 116 milijardi namenjeno direktnim podsticajima poljoprivrednicima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Država ovom politikom jasno pokazuje da stoji uz proizvođače i da razvoj malinarstva posmatra kao strateško pitanje. Kroz stabilna budžetska izdvajanja i povećane podsticaje šalje se poruka dugoročne sigurnosti, sa ciljem da se očuva kvalitet, podigne konkurentnost i dodatno učvrsti međunarodni ugled srpske maline. Podrška je usmerena na rast, kontinuitet i jačanje izvoznog potencijala, čime malinarstvo ostaje jedan od najsnažnijih aduta domaće poljoprivrede.
Piše: Stefan Bogdanović
