Velikoj grupi čitalaca „Vesti“ i dobrotvora iz naše dijaspore koji godinama pomažu starima, siromašnima, bolesnima i usamljenima u Raškoj oblasti, pridružila se i porodica Antonijević iz Amerike (Florida) koja je nedavno, sa 500 američkih dolara obradovala petoro nevoljnika u okolini Novog Pazara.
Njihove donacije od po 100 dolara dobili su: Novopazarka Bajra Suljević, samohrana majka teško bolesne i nepokretne ćerke Arijete, siromašni i bolesni Milomir Veljović iz zabitog sela Negotinac na Rogozni, đak-pešak Nikola Petronijević iz Joša na Goliji, hrabra Atifa Ljajić iz Novog Pazara i njena ćerkica Alina, i brat i sestra Milan i Gorica Acković iz Odojevića na Rogozni. Neki od članova porodice Antonijević najavili su skori dolazak u Beograd odakle će Bajri Suljević i Atifi Ljajić poslati i specijalne poklon pakete.
I mada su i krajem aprila iz Nemačke dobile sličnu donaciju, za Bajru Suljević i njenu teško bolesnu i 26 godina za postelju vezanu ćerku Arijetu pomoć iz Amerike stigla je u pravom trenutku, u „minut do dvanaest“.
– Ogreva nam je ponestalo, jer trošimo puno drva. Zbog Arijete šporet gori non-stop, čak i leti, a samo kubni metar košta 50 evra. Sve što dobijemo potrošimo za kiriju, struju, lekove i drva. Malo nam ostane za Arijetinu specijalnu hranu i najpotrebnije namirnice. Ranije su nam pomagali i drugi dobri ljudi, sada mahom čitaoci „Vesti“, Bog neka ih sačuva i podari im zdravlje i sreću – ističe se Bajra.
„Do neba“ se zahvaljuje svima koji joj poslednjih godina pomažu i dodaje:
– Šta bi mi, obe teško bolesne, a Arijeta i potpuno nepokretna, sa socijalom od 90 evra? Ni za hleb ne bi imale, bojim se da bi gladovale i da bi, pošto ne bi mogle da platimo kiriju, ostale na ulici. Bogu se molimo da nas dobri ljudi ne zaborave i da nam i ubuduće pomažu.
Bajru, neverovatno hrabru i upornu ženu, suprug, rodom sa Peštera, napustio je dok je još bila trudna, čim je saznao da će roditi dete sa anomalijom. Od tada je prošlo 27 godina, a Arijetin otac nikada se nije ni pojavio, ni javio.
Mada „na papiru“ ima znatno starijeg i ozbiljno bolesnog supruga, koji samo povremeno navrati, Novopazarka Atifa Ljajić sama brine o trogodišnjoj ćerki Alini koju je dobila u 60. godini, nakon pete vantelesne oplodnje. Samo za kiriju, struju i komunalije Atifa mesečno mora da stvori 250 evra, plus sve ostalo.
– Tek nedavno dočekala sam penziju od 120 evra i da nije pomoći dobrih ljudi, iz ovog kraja, a posebno iz dijaspore, moj i Alinin život bio bi još teži. Hvala beskrajno porodici Antonijević što nam je pomogla da platimo struju i komunalije, želimo im sve najbolje u poslu i životu – poručuje Atifa. Naglašava da je, iako jedva sastavlja kraj sa krajem, srećna žena, jer joj je Bog uslišio molbe da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka.
Bez ikakvih prihoda
Svoje „američke“ donacije od po 100 dolara, siromašni i usamljeni Milomir Veljović iz Negotinca na Rogozni i brat i sestra Milan i Gorica Acković iz sela Odojevići, takođe na ovoj planini, potrošiće za lekove i namirnice.
– Mi nikakve prihode nemamo, niti mogućnosti da bilo šta radimo i zaradimo. Prehranjuju nas jedna krava koju muzemo i omanji vrt koji nekako sami obrađujemo, čak i da imamo nekakve viškove, ne bi imali kome da ih prodamo. Novi Pazar je udaljen 30 kilometara, sve je makadam i nema autobusa – priča Milan. Podseća i da su njemu i Gorici donacije dobrih ljudi iz naše dijaspore više puta pomogle da kupe lekove i plate struju. Tako će biti i sa donacijom porodice Antonijević.
Platiće komunalije
U relativno kratkom roku, ponovo se radovao i Nikola Petronijević, đak pešak iz Joša na Goliji koji, nakon što mu je prošle godine preminula majka, živi sa bolesnim ocem Milovanom i sam obavlja sve „ženske poslove“. Zahvaljujući donacijama naših čitalaca, angažovanju humanitarca Hida Muratovića i pomoći dobrih ljudi iz ovog kraja, Nikola se sa ocem nedavno uselio u novu kuću u kojoj ima sve uslove za pristojan život, pa mu više, kako naglašava, na pada teško ni svakodnevno višesatno pešačenje do škole u udaljenom selu Šaronje.
– Videću sa ocem šta ćemo sa donacijom, ali prvo ćemo da regulišemo struju. Najviše se bojimo da nam zbog duga ne isključe svetlo. Kupićemo i namirnice, meni i neke knjige, a ako šta ostane možda padnu neke jeftinije patike – priča Nikola.
