Naučnici sa Univerziteta iz Kembridža sproveli su istraživanje kako bi utvrdili kada ljudski mozak zaista dostiže zrelost, zašto se to dešava kasnije nego što se ranije mislilo i na koji način se mozak menja tokom života. Analizirani su snimci mozga 3.802 osobe uzrasta od 0 do 90 godina, a rezultati pokazuju da faza punog odraslog funkcionisanja nastupa tek oko 32. godine života.
Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu „Nature Communications“, sprovedeno je pomoću posebne magnetne rezonance koja prati kako se tokom vremena menja povezanost moždanih regija. Fokus nije bio na inteligenciji, već na načinu na koji je mozak „umrežen“ i koliko su njegove strukture stabilne i efikasne. Zaključak istraživača jeste da se razvoj mozga ne odvija ravnomerno od rođenja do starosti, već kroz jasno razdvojene faze.
Identifikovano je ukupno pet velikih razvojnih perioda. Prvi traje od rođenja do devete godine i obeležen je velikim brojem veza u mozgu, koje se potom proređuju radi efikasnijeg rada. Druga faza, od 9. do 32. godine, predstavlja produženu mladost u kojoj se moždane mreže i dalje oblikuju. Treća faza počinje oko 32. godine i traje do 66. godine, kada mozak ulazi u stabilan „odrasli režim“, sa većom kognitivnom pouzdanošću i učvršćenim navikama. Nakon toga sledi rano starenje do 83. godine, a zatim i kasna starost, u kojoj se povezanost dodatno smanjuje.
Istraživači naglašavaju da to ne znači da mozak postaje pametniji sa 32 godine, već da tada njegova struktura postaje stabilnija, a obrasci ponašanja trajniji.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Naučna saznanja menjaju perspektivu o ličnom razvoju, sugerišući da društvene norme o zrelosti često ne prate biološki tempo. Dok traju potrage za ciljevima u dvadesetim, priroda zapravo daje dodatno vreme za oblikovanje karaktera. Tek u četvrtoj deceniji nastupa neurološki mir neophodan za najvažnije životne odluke i stabilniji put.
Piše: Stefan Bogdanović
