I tokom letnjih dana đačkog raspusta i korone koja hara svetom, naš čitalac i veliki dobrotvor O. V. iz Australije redovno šalje stipendije svojim stipendistima, dobrim i siromašnim đacima i pečacima u Srbiji.
Vredna stipendija u iznosu od 370 australijiskih dolara tokom jula stigla je i u zabito selo
Đonlije na Goliji gde sa majkom Radom, ocem Vladanom i bratom Srđanom živi Stefan Pendić (16) koji će u septembru poći u drugi razred Srednje tekstilno-kožarske škole u Novom Pazaru.
– Leto provodimo na Goliji gde vrlo teško živimo i jedva preživljavamo. Prikupljamo
šumske plodove (pečurku, kleku,borovnicu…) da bi se pripremili za zimu. Teško je, jer
zbog korone, koja u Novom Pazaru posebno uzima danak, ništa ne radi, pa i ono što prikupimo nemamo kome da prodamo. Pomaže nam i Stefan, a kad nismo u šumi, stigne da ponešto i pročita. Nažalost, jedino je dete u selu i nema sa kim da se druži – priča dečakova majka Rada.
Naglašava da svaka stipendija dobrotvora O. V. iz Australije obraduje celu porodicu.
– Da nije ove pomoći Stefan verovatno ne bi nastavio školovanje u Novom Pazaru, jer ne bi imali od čega da platimo stan, struju i grejanje. Stan plaćamo i tokom đačkog raspusta. Uz pomoć dobrotvora O. V. iz Sidneja, Stefan je uspešno završio prvu godinu, a nadamo se da će mu se, i pored problema sa koronom i povremenih prekida nastave, ispuniti želja da postane modelar obuće. Da dobije posao i da postane svoj čovek. Našem dobrotvoru dugujemo zahvalnost do neba! Njegova stipendija „život nam znači“, a posebno zimi kada nemamo nikakve prihode i kada delimično hrani našu porodicu. Bog neka ga čuva i njegovu porodicu – poručuje ova zahvalna majka.
Još je neizvesno na koji način će u Srbiji početi školska godina i da li će Stefan od septembra u školu.
– Jedva čekam da se vidim sa drugovima i profesorima. Uželeo sam se škole i brine
me nastava na daljinu, jer ja u mom zabitom selu, gde nema telefona, interneta i kompjutera, ne bih mogao da je pratim. Nadam se da će škola normalno raditi, da ćemo od ove godine imati i praktičnu nastavu i da ćemo majka Rada i ja več od prvog
septembra biti u „našem“ stanu u Novom Pazaru gde imam sve uslove za učenje – ističe Stefan i žali što u selu nema ni jednog druga.
Neću vas izneveriti
– Jedina smo porodica u Đonlijama, zbog bespuća i dugog pešačenja do grada svi su se davno odselili. Moji roditelji nisu imali gde da odu, iako na Goliji nemaju nikakvu budućnost. Hteo, ne hteo, moram da učim i pokušam da promenim svoj i njihov život. Zahvaljujući dobrotvoru O.V. iz Australije sada sam srednjoškolac. Hvala mu do neba, neću ga izneveriti – poručuje Stefan.
