Taman rešimo jedan problem, pojavi se drugi. Tako nam je već godinama unazad. Zato smo opet u nevolji, jer moramo da platimo zaostale kirije za kućicu u kojoj nas troje živimo, ali i da obezbedimo, ogrev i lekove. Ne pomažu molbe gazdi da još malo pričeka i mnogo sam zabrinuta. Zato se svim srcem nadam da ćemo uz božju pomoć i dobrih ljudi uspeti da rešimo ovu muku, inače nam prete iseljenje i neizvesnost. Ovim rečima nam se protekle nedelje obratila baka Razija Aziri iz Bijeljine koja već godinama vodi brigu o siročetu osmoipogodišnjem Aleksi Bogdanoviću, čiji je zli usud svojevremeno ujedinio ne samo Republiku Srpsku već i čitav narod u dijaspori. Aleksi je, naime, majka umrla kad je imao samo dve godine, a oca nikada nije ni upoznao. Od kada je ostao sam na svetu, o njemu i gluvonemoj rođaki Mariji brine Razija kao o svojoj deci. Priča je dospela u javnost zahvaljujući novinarima koji su je videli kako je prevrtala po kontejneru bijeljinske bolnice – tražeći hranu za svoje štićenike. Situacija ni sada nije bolja, jer Razija (61) zbog brige o Aleksi i Mariji, ali i sopstvenog narušenog zdravlja ne može da radi i zaradi dovoljno za njihove najosnovnije potrebe.
Čim je posredstvom našeg lista saznala za nove nevolje Aleksine bake, da im makar malo olakša teško breme, naša plemenita čitateljka N. S. iz Frankfurta im je poslala dar od 50 evra, koji je odmah prosleđen Raziji.
– Veliko i od srca hvala na ovom daru. Od njega sam odmah uplatila račun za vodu, bar da jednu muku rešimo. Iskreno se nadamo da nas dobri ljudi neće zaboraviti i da će se naći još neka dobra duša da nam pomogne da rešimo problem dugovanja za stanarinu, jer od socijalne pomoći koja iznosi 120 KM (oko 60 evra), kao i 120 KM koliko dobija Marija na ime invalidnine ne možemo platiti kiriju od 150 KM i račune. Ne mogu dozvoliti da deca gladuju, zbog čega neretko moram da se odreknem lekova koje moram da pijem – kaže Razija.
Aleksina rođaka, gluvonema Marija (18), koja živi sa njima zbog neveštog komuniciranja sa okolinom i nesnalaženjem, ne može da nađe posao.
Podsećanja radi, Vlasti Bijeljine su joj pre godinu dana obezbedile stan, ali ga je baka Razija teška srca odbila, jer se stan nalazi u romskom naselju u kome su stalno tuče i problemi, a ona ne želi da joj deca tamo rastu, iako bi joj mnogo lakše bilo.
– Neizmernu zahvalnost dugujemo svim divnim ljudima koji su mislili na nas i pomogli nam do sad. Nama je svaka pomoć zlata vredna, jer mi nismo u mogućnosti da sami radimo i zaradimo za sve ono što nam je potrebno. I zato da nije bilo nesebičnih ljudi koji su od svoje porodice odvojili da bi nama pomogli, ne znam šta bi sada sa nama bilo. Niti da li bi Aleksa bio sa mnom ili bi ga odveli u Dom za decu bez roditeljskog staranja, što bi za nas oboje bilo strašno – iskreno će Razija, čiji je unuk ostao bez majke zbog teške bolesti, a otac ga je napustio.
Prodavali i karton
Podsećanja radi, pre nekoliko godina Razija je sa Aleksom obilazila kontejnere po Bijeljini prikupljajući karton. Za 100 kilograma dobijala bi 15 KM.
– Aleksa je imao oko pet godina kada smo sakupljali karton. Znali smo da poranimo i već u pet ujutro da budemo na pijaci, jer se tamo najviše baca karton. I onako mali borio se da zaradi. Tako sam spajala kraj s krajem, ali ga više niko ne kupuje i nemamo mogućnost ni načina da zaradimo koji dinar – priča baka Razija.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“, koji mogu i žele da pomognu baka Raziji Aziri da prikupi dovoljno novca za kiriju, da se ne bi našli na ulici, mogu je kontaktirati na adresu: Ul. Sofke Nikolić 15, 76300 Bijeljina, ili preko telefona na broj: +387 65 816 695 i dogovoriti se o načinu slanja i dostave pomoći. Donacije iz inostranstva je moguće poslati putem Njestern Uniona, a iz Srbije poštom. Naravno, na usluzi je, kao i uvek i Redakcija „Vesti“.
